Куда путујеш, месече снени,
Дечаче тихи, замишљени,
Куд ли је поглед уперен твој?
Зашто те мајка пустила строга
По хладној ноћи, босонога,
У плавој хаљи свиленој?
Читаве ноћи небом се скитам,
Где ли је звезда најлепша питам,
Док модру зору не зовну петли.
А кад је нађем, кући је носим,
Нек мојој мами у седој коси
Вечери сваке светли.
(1955)