Маша Калеко ПОСТСКРИПТУМ

Од мог старог адвоката стигло је писмо.

Пише као и увек.

Чињенично, стручно. Ваш, одани.

 

Притом, умало превидех

постскриптум.

 

„Сада, када се мој живот ближи свом сутону

И лепет крила оног тамног анђела

У неким је ноћима гласнији од откуцаја срца,

Желим да то, многопоштована, још једном кажем:

Тридесет година сам Вас волео.

 

Сада међу нама лежи океан.

А стално очекујем да још једно писмо,

Не љубавно писмо, али некакав лептир,

Долепрша у мој живот

Тапациран актима.

 

Превод: Јелена Радовановић

 

Маша Калеко РЕЦЕПТ

Одагнај страхове.

И страх од страхова.

Биће свега довољно

За још пар година.

И хлеба у кутији

И одела у ормару.

 

Не говори то је моје.

Све ти је позајмљено.

Живи на одложено и погледај

Колико ти мало треба.

Скраси се.

И нека ти кофер буде спреман.

 

Истина је то што кажу:

Оно што мора да дође, доћи ће.

Не хитај у сусрет болу.

А кад дође,

Погледај му мирно у очи.

Пролазан је као и срећа.

 

Не очекуј ништа.

И чувај брижљиво своју тајну.

Чак и брат ће је одати

Ако мора да одлучи ти или он.

Нека ти сенка буде сапутник.

 

Чисти своју кућу

 и отпоздрављај суседу.

Поправи ограду и звоно на вратима.

Под кровом у међувремену

Чувај своју рану.

 

Поцепај планове. Буди паметан.

И држи се чуда.

Чуда су већ уцртана у велики план.

Одагнај страхове

И страх од страхова.

 

 

Превод: Јелена Радовановић

 

 

Маша Калеко МОЈА НАЈЛЕПША ПЕСМА

 

Моја најлепша песма?

Не написах ја њу.

Из најдубљих понора је покуљала.

Оћутах је сву.

 

Превод: Јелена Радовановић