RSS

Архиве категорија: Uncategorized

Анђелија Лазаревић СВОМЕ ЧИКА УРОШУ

 

Сећате се, можда, пролетос је било,

Облаци су тешки по небу се вили.

Ми смо дошли Вама, у атеље Ваш,

И после смо скупа на балкону били.

 

Остали су одмах латили се платна

У чувене светске галерије зашли.

Али Ви и ја смо тражили даљину,

У природи много лепих слика нашли.

 

Ваша седа коса имала је боју

Облака, што небо прекривају широм,

А Ваше су очи, спокојне и благе,

Гледале са једним неизмерним миром.

 

У њима се крило задовољство тихо

Стечено у борби многих тешких дана,

Док је моју душу још кидала сумња.

Неспокојство, туга, бол крвавих рана.

 

Ал’ док тако дуго зборисмо у сутон

Гледајући Дунав где равницом тече

И на мене паде мир што га донесе

Ваше благе речи и пролетње вече.

 

Ни слутили нисте да су речи Ваше

Утишале јаде као да су прошли

Мада сте ми, кад сам примила Вашу руку,

Рекли „баш је лепо што сте данас дошли”.

 

Анђелија Лазаревић, јун 1918. године

 

predic

Урош Предић

 

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на јануар 28, 2018 in Анђелија Лазаревић, Uncategorized

 

Ознаке: ,