RSS

Архиве категорија: Uncategorized

Чеслав Милош ДРУГИ ПРОСТОР

Какве простране небеске собе!
Пењање до њих по степеницама од ваздуха.
Над облацима обешени рајски вртови.

Душа се одваја од тела и једри,
Не заборавља да постоји висина
И постoји низина.

Зар смо заиста изгубили веру у други простор?
И нестали су, ишчезли Небо и Пакао?

Без ванземаљских ливада како наћи Спас?
Где ће наћи себи седиште савез грешника?

Плачимо, очајавајмо после великог губитка.
Изгребимо угљеном лице, распустимо косу.

Преклињимо да нам буде враћен
Други простор.

препевала: Љубица Росић

 

 

МИЛОС

Cristian Schloe

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 4, 2018 in Чеслав Милош, Uncategorized

 

Димитрије Мерешковски САМОЋА У ЉУБАВИ

Смркава се. У граду страном
Једно према другом седимо,
И у хладном сумраку ноћном,
Обоје патимо и ћутимо.

Схватили смо обоје давно,
Да је реч немоћна и мртва:
Када је сирото срце пуно,
Слова су само залудна жртва.

И нико никога не криви:
Ко гордост не може да свлада,
Тај ће вечно сам да живи,
Ко воли, — роб мора бити свагда.

У тежњи блаженству што мами,
Одвлаче мучни дани срећу,
Сви смо — сами, увек — сами:
Сам поживех, сам умрећу.

У стаклу бледог окна чучи
Вечерња светлост и дрема. —
Да волимо само смрт нас учи
Све оно, чему повратка нема.

 

1892.

 

Димитриј Мерешковски
Препевао: Александар Мирковић

 

преузето са блога: http://www.srodstvopoizboru.com

 

samoca 3

 
Оставите коментар

Објављено од стране на октобар 6, 2018 in Uncategorized

 

Ознаке: , ,

Алекса Вилић СНОВИ

желим да затвориш очи; прочистиш мисли

и присетиш се снова које си пре много година

закопао у неистраженом делу своје маште

 

ходаћемо кроз љубичасту свилу бескраја

избраздану рупама стварности

љубићемо наша тела од врха косе до последњег ножног прста

волећемо се безусловно као што су нас волеле наше мајке

 

утопићемо се у талог са листићима чаја на дну наших шоља

и пребројавати посебно она усправна и она окренута наопачке

као мој поглед на овај свет

 

ноћу

искрадаћемо се из топлине својих постеља

само да лежимо заједно на травњаку испред куће

бројимо звезде и нагађамо

која то сија са нашим неоствареним сновима

 

Алекса Вилић II2 , Карловачка гимназија

 

Lidija Ivanova

Lidija Ivanova

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на септембар 9, 2018 in Uncategorized

 

Ознаке: , ,