RSS

Олга Четверикова, АКО ХОЋЕШ ДА ПОБЕДИШ НЕПРИЈАТЕЉА – ВАСПИТАЈ ЊЕГОВУ ДЕЦУ

Олга Четверикова, АКО ХОЋЕШ ДА ПОБЕДИШ НЕПРИЈАТЕЉА – ВАСПИТАЈ ЊЕГОВУ ДЕЦУ

СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ

Који су циљеви и задаци промена које се врше у нашем образовању и науци? Да ли су оне захтев времена? Не, ствар је много озбиљнија. Пошто се промене одигравају у свим сферама – економској, политичкој, социјалној, научној… силницима овог света неопходна је и промена у целокупном систему вредности. И зато сфера образовања постаје кључна, јер од тога како ће бити васпитана наша деца, зависи и будућност Русије. Као што каже једна изрека: „Ако хоћеш да победиш непријатеља – васпитај његову децу.“ Подривајући образовање, непријатељ подрива наш научни потенцијал и поглед на свет својствен руској цивилизацији.

Свест наше деце није лако престројити – зато започињу дубинске процесе уз коришћење биолошких, информационих и нанотехнологија… То јест, ако су раније технологије мењале услове рада и услове нашег живота набоље, данашње су усмерене ка измени самог човека. Због тога старо поимање човека и света, чији се корени налазе у хуманизму хришћанске етике, постаје господарима…

View original post 1.206 more words

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13 августа, 2021 инч Четверикова

 

Петер Хандке КАД ГОД УГЛЕДАШ НЕКОГА КО ДЕЛУЈЕ ЗАБРИНУТО…

„Кад год угледаш некога ко делује забринуто, одсутно, готово несрећно, помисли: То је можда неко ко тражи лепоту, из самих основа, и који ће неочекивано почети да зрачи – песник.“

Превео: Златко Красни

Из књиге: ЈУЧЕ, НА ПУТУ, Београд: Српска књижевна задруга, 2007.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 августа, 2021 инч Хандке

 

Ознаке: , , ,

Четврти филолошки сусрети у Карловачкој гимназији

Библиотека Ваљевске гимназије

У Карловачкој гимназији, 29. и 30. септембра, одржани су 4. Филолошки сусрети, размена литерарних секција Карловачке гимназије, Филолошке гимназије из Београда и Ваљевске гимназије.

У уторак, 29. 9. 2020, у Свечаној сали Карловачке гимназије приређен је сусрет са Слободаном Владушићем, писцем и професором Филозофског факултета у Новом Саду. Разговор је занимљивим питањима о књижевности и стварању усмеравала професорка Маја Стокин. Писац је показао како се повезивањем различитих области знања развија личност са животном причом и повезује са другим личностима. Дијалог са писцем о роману „Велики јуриш“ и о књизи „Књижевност и коментари настављен је на Стражилову.

У среду, 30. 9. 2020, гости литерарних секција били су академик Милосав Тешић и проф. др Радивоје Микић. О поезији Милосава Тешића надахнуто је говорио професор Радивоје Микић. Ученици све три гимназије, у оквиру Округлог стола, изложили су своје радове о Тешићевој поезији. Модератор је била Лела Росић, професорка књижевности у Филолошкој гимназији.

View original post 164 more words

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 августа, 2021 инч Некатегоризовано

 

Финална свечаност 29. Поетског конкурса „Десанка Максимовић“

Библиотека Ваљевске гимназије

У недељу, 16. маја, на дан рођења наше велике песникиње, по 29. пут је у нашој школи одржан Поетски конкурс „Десанка Максимовић“. Право учешћа на конкурсу имају редовни ученици средњих школа Србије и свих крајева бивше Југославије који пишу на српском језику.

Жири ради у саставу: Драган Лакићевић, песник и главни уредник СКЗ (председник), академик Матија Бећковић, песник и др Вера Ваш, професор српског језика и књижевности у Ваљевској гимназији.

Конкурс заједнички расписују Ваљевска гимназија и Српска књижевна задруга, а додељују се Прва, Друга и Трећа награда. Прва награда подразумева и штампање збирке песама која се промовише наредне године.

Због пандемије корона вируса, победничка збирка из 2019. године „Са друге стране пера“ Ленке Настасић, сада студенткиње, а тада ученице Гимназије „Вељко Петровић“ из Сомбора, промовисана је тек ове године.

Прошлогодишњи, 28. Поетски конкурс је организован електронским путем, а победници конкурса су ове године позвани на финалну свечаност тако да су…

View original post 850 more words

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 августа, 2021 инч ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА 2020

 

Ознаке: , ,

СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА „СТРАЖИЛОВО“ ЗА ПАНОРАМУ ПОЕЗИЈЕ КАРЛОВАЧКИХ ЂАКА

Сремски Карловци, 10.август, 2021.

„Ове године Бранково коло доделило је и специјалну награду „Стражилово“. Ретко се догађа, али када се случи, то је с разлогом. На завршној седници 9. августа 2021. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ осим за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу, у виду специјалне припадне и  панорами поезије ђака Карловачке гимназије, „Песме после нас“, коју је приредила др Маја Стокин, професор српскога језика и књижевности у нашој најстаријој гимназији.

Оно што одређује ову несвакидашњу књигу јесте њена младолика лепота, поезија из кошнице младих талената, песме ђака Карловачке гимназије, а у духовној аури чувених Сремских Карловаца и Бранковога Стражилова. То је та привилегија, јединствена и непоновљива, обоготворена стопама сваког ученика и професора Карловачке гимназије, дар који припада реткима и одабранима (…)“

Специјална награда „Стражилово“ припала је Панорами поезија ученика Карловачке гимназије „Песме после нас“ у којој се налазе песме Алексе Вилића, Исидоре Антонијевић, Наталије Ђорђевић, Иве Максимовић, Николине Дикић и Хелене Будимир.

Ненад Грујичић

Део вести преузет је са сајта Бранковог кола: http://www.brankovokolo.org

Вест у целини налази се на следећим линковима:

http://www.brankovokolo.org/290/specijalna-nagrada-strazilovo-za-panoramu-poezije-karlovackih-djaka.html?fbclid=IwAR0v14m-SBRiOpBLNWorOT5JlY-UYiol_3NRM07AgLHm_oMpPLsmAVKeqpk

https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/proglaseni-laureati-nagrade-brankovog-kola-strazilovo-09-08-2021

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/srem/brankovo-kolo-saopstilo-imena-dobitnika-nagrada-strazilovo_1263091.html?fbclid=IwAR21r0wWQ17uUG04FKbRerPxU3MivghcJxqvjnlIzogLYgfsTNMsXPUOfbw

Збирка песама ПЕСМЕ ПОСЛЕ НАС: Панорама поезије ђака Kарловачке гимназије:

https://viewer.joomag.com/%D0%9F%D0…/0814784001628507219

 
 

Ознаке: , , , ,

Плутарх О ЧЕЖЊИ ДУШЕ ЗА СВЕТЛОШЋУ

***

„Неки филозофи држе да је сама душа светлост, и то доказују на разне начине, између осталог и чињеницом да се душа највише буни и негодује на незнање и неразборитост, и чисто мрзи све што је непросветљено, и узрујава се кад наиђе на нешто мрачно, јер то у њој изазива страх и неповерење, док, с друге стране, толико ужива и чезне за светлошћу да се ни ономе у чему природно налази задовољство не радује у мраку, без светлости, јер светлост је то што ‒ као мед кад се у јело дода ‒ свако уживање и пријатност испуњава радошћу и благородним осећањима. Зато онај ко се повлачи у анонимност и заодева се у помрчину и такорећи сам себе жива сахрањује, тај као да је незадовољан што се родио и одриче се самог постојања.“

Превела: Челица Миловановић

Из књиге О НЕГОВАЊУ ДУШЕВНОГ МИРА И ЗАДОВОЉСТВА, Београд: Српска књижевна задуга, 2017.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 августа, 2021 инч Плутарх

 

Ознаке: , , ,

Плутарх О ПРИМАЊУ ДОБРИХ ДЕЛА

„Добро дело захтева примаоца подједнако колико и даваоца, и обојица су потребна да се оно оствари. Онај ко не прими добро дело као да је протраћио добро набачену лопту, која стога не погађа свој циљ. Јер као што бацачу лопте циљ доноси много задовољства ако га погоди, а много једа ако га промаши, исто тако чини и човек достојан да прими добро дело ономе ко је намерио да му га учини. У првом случају грешка је до самог играча ако не успе да погоди циљ; у другом, пак, онај ко одбије да прими добро дело и окрене му леђа чини неправду јер га омета у остварењу његове среће.”

Превод: Ноел Путник

Одломак из књиге: Плутарх, „О Сократовом демону”, Београд: 2021, Српска књижевна задруга

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 11 августа, 2021 инч Плутарх

 

Ознаке: , , ,

Плутарх КАКО СУЗБИЈАТИ ЖУДЊУ ЗА БОГАТСТВОМ

„Постоји и вежба за правичност, којојм се сузбија жудња за богатством и среброљубље. Она се не своди само на уздржавање од тога да ноћу поткрадамо и пљачкамо своје суседе, управо као што нас ни уздржавање од издаје отаџбине и пријатеља за новац не припрема за то да се одупремо среброљубљу. (Пре ће бити да нас у тим стварима закон и страх од њега обуздавају да у својој похлепи не чинимо оно што је недозвољено.) Само онај ко се често и својом вољом уздржава чак и од оних поштених и законом дозвољених добитака може стећи спремност и навику да се држи подаље од непоштене и противзаконите добити. Немогуће је очувати спокојан ум пред великим али недоличним и штетним угодностима ако нисмо често и с презиром одбацивали и оно у чему је дозвољено уживати. Једнако је тешко превазићи искушење велике похлепе и непоштене добити која нам је надомак руке ако наша страст за стицањем није већ давно умирена и обуздана, него је, штавише, одгајана да без задршке посегне за добити и с великом се муком устеже од стицања за којим жуди. Човек који се не препушта помоћи пријатељ и не прихвата дарове краљева, који се одриче чак и случајне добити која му допадне судбином, обуздао је среброљубље које хрли ка сваком благу које се појави и стога не чини неправду нити ремети спокој ума. Он ведра духа стреми добру, достојанствен и чисте савести.”

Превод: Ноел Путник

Одломак из књиге: Плутарх, „О Сократовом демону“, Београд: 2021, Српска књижевна задруга

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 11 августа, 2021 инч Плутарх

 

Ознаке: , , ,

Ања Француз СТОЈАН НОВАКОВИЋ

Перо рецка по танкој, жутој хартији при светлости малених свећа. Повијена списатељска леђа лагано се померају у ритму руке која пуни редове хартије црним мастилом. Покрети су некако тешки, али опуштени. Теже да запишу крхка слова историје и књиге српске, која ми тако често губимо у забораву. Теже да оставе печат и доказ свога постојања и речи овога писара – Стојана Новаковића, модерног српског просветитеља.

Понор је последња тачка мора. Најдубља. Шта год тамо упало, више се не враћа. Море га носи даље и вуче по свом песковитом дну. Један младић из даљине посматра како понор утапа српску књигу. Полако тоне, море га гута. Ниже нити речи драме Црногорци и збирке песама Певанија како би спасао књигу српску. Тка и плете српску књижевност под смотром професора преплашеног осмејка Даничића Ђуре. У томе младоме добу, објављује Историју српске књижевности, прву такву књигу на овим просторима. Заљубио се тада у историју нашега народа и очувао, објавио и испитао споменике из духовне прошлости Србије. Подарио је име дијаманту ћирилске писмености Мирослављевом јеванђељу и први издао Душанов законик. Допринео је ширењу духовности и просветитељске идеје претходника својих. Подигао је камене стубове нашег школског система и тако представио крупан корак у његовој модернизацији. Труд и рад, овога младића преобразили су у честитога и вреднога господина који је у новијој историји нашој најзнаменитија личност која је руковала српским школством. Златне нити које је укоренио у главама малених људи, почеле су да цветају и са земљице бацале семе на школе и књиге. Својим радом у бројним библиотекама, а нарочито у Народној библиотеци исткао је бројне надлежности и њену будућу организацију. Увидевши ово, људи позваху господина на свечано отварање Српске књижевне задруге, најстарије издавачке установе у нас. Тамо је стао председником првим у мандата два. Посебна душа, пола просветитељска пола реформаторска, чинила је све како би ујединила народе своје и утемељила законе наше. ,,Код њега је каткада тешко одредити где престаје језичар, где почиње историк књижевни, а где је опет историк народа“, говорио је чувени српски филолог Александар Белић за ово свестрано биће које је српскоме народу подарило нешто најважније ‒ народни идентитет који се огледао у образовању, књизи и школству. И заиста, господин је разумео. Разумео је људе, проблематичне штампаре свога доба, тежину која носи издање књига, од корице до корице и листа до листа. Ослушнуо је глас у себи који му је говорио да нешто треба да се мења. Да нешто не сме да падне у заборав, у понор. Јер ипак, то је најдубља тачка мора. Шта год тамо упало, више се не враћа. Море га носи даље и вуче по свом песковитом дну. Младић тада, а господин сада то зна. И зато је његова душа кренула на дуг пут да заштити то нешто. Да заштити наш народ, нашу славу и наш књижевни рад.

На нама је сада један задатак. Пред нама стоји као какав кип непомични што га сунце обасјава. Задатак наш једноставан је врло, да спасимо господина од понора он гласи. Да му пружимо ослонац како пао не би. Да ми сад ткамо предања о његовој души и да спасимо господина и славу нашу, Новаковића Стојана.

2. НАГРАДА НА КОНКУРСУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ „БЕСКРАЈНО ПЛАВО КОЛО“ 2021.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 24 јуна, 2021 инч ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА 2020

 

Ознаке: , ,

Хелена Будимир ИСПРЕД КРОЈАЧКОГ САЛОНА

Нису ми рекли, али знам
Уселила сам те у пукотину у себи
И од тад она постаје већа
И не бринем
Свако одело је мојој души мало, а теби опет
Свако своје које дам, велико ти је да обучеш
Сада имам једну бригу
Како да ти га прекројим
Ја нећу да се скупљам у мањи број
А ти се никада нећеш иселити из мојих пукотина
И у њима никада неће бити места за мене

2. НАГРАДА НА КОНКУРСУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ „БЕСКРАЈНО ПЛАВО КОЛО“ 2021.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 24 јуна, 2021 инч ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА 2020

 

Ознаке: ,