RSS

Архиве ознака: Александар Ристовић

Александар Ристовић РУЖА ЗА ОНУ КОЈА НИЈЕ ОВДЕ

Моја мати у старинском аутобусу

прелази огроман пут. Преко залеђених

                                                                ливада,

кроз снегом опрхван планински предео.

Седећи иза возача, разговара са њим

о необичном времену. Љуљушка се

на свом седишту са малим птицама у крилу.

 

Кадикад споља чују се крици,

али се не виде они који су изложени мучењу,

негде од неког.

 

Наједном у аутобусу осећа се

јак мирис ружа, као да је неко

испустио бочицу с мирисом,

или трља између шака ружине латице.

 

Моја мати путује у Нигде

зимским аутобусом. Кадикада јој је иње на лицу.

Побелела су јој уста и обрве.

 

Имам довољно разлога да верујем у њено

                                                                   путовање,

томе ме учи метафизика, али и једно

посве лично осећање времена и бесмртности.

 

 

3. фебруар 1993.

Александар Ристовић – Песме

ruza 1

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9 августа, 2016 инч Александар Ристовић

 

Ознаке: , , , ,

Aлександар Ристовић НЕКО РАЗЛИЧИТ ОД НАС И СЛИЧАН НАМА

Сад он хода као да му је вода у ципели,
Дрхтури, онако висок, скоро без ослонца,
Мисли једино о суштини свога јада.

Ускоро га нећемо гледати
Ући ће у неку кућу посве личну,
Мотриће он нас, не ми њега.

Кроз мален прозор, испод самог крова,
Где су звезде уистину звезде, и где
Сунце греје своју руку на сопственом сјају.

А можда га ни видели нисмо,
Него је тај човек слика
коју покушавамо да створимо о себи.

Ни макац од нашег огледала,
Одевени сад у пурпур и свилу,
Сад у одећу каквог сиромаха.

Ben Shahn

Ben Shahn

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 30 маја, 2015 инч Ристовић

 

Ознаке: ,