Eмили Дикинсон ПОСТОЈИ НЕКА ЗАКОШЕНОСТ СВЕТЛА

258

 

Постоји нека Закошеност светла,

У Предвечерја Зимска –

Која, као у Катедрали Песма,

Тешко зна да притиска –

Наноси нам небеску рану –

Ожиљак не оставља,

Већ изнутра разлику прави,

Тамо где смисао обитава –

 

Поучити нас не може – нико –

Том Жигу Безнађа –

Величанствена то је бол

С небеса што нас гађа –

 

Кад дође, ослушкују пејзажи –

Сенке – задрже свој дах –

Када оде, налик је Даљини

Што оставља је смртни прах

 

Избор, превод и тумачења: Александар Шурбатовић

 

Мали врт, Београд, MMXVI

 

Емили Дикинсон ЦРВЕНА ЈЕ СВЕТЛОСТ

469

 

Црвена је Светлост – Јутро

У Подне је Љубичаста –

Свршава се Дан – кад је Жуто

Након тога – неста –

 

Али Километри Варница – Увече

Откривају сагорелу Ширину –

Сребрнасту територију – Досад

Неоткривену – даљину –

 

Избор, превод и тумачења: Александар Шурбатовић

 

Мали врт, Београд, MMXVI

 

Емили Дикинсон УЗВИШЕНИ ТРЕНУЦИ ДУШЕ

306

 

Узвишени тренуци Душе

Догоде Јој се –само–

Кад пријатељ – и потребе чулне

Удаље се бескрајно –

 

Или кад Она – Сама – узлети

До Висине недостижне

За Спознајом дубљом

Надмоћнијом од Ње –

 

То ослобођење погубно

Ретко је –али дивно

Ко Привид – деспотском

Ваздуху потчињено–

 

Вечности указање

Више воле – ретки –

Од  Величанствене суштине

Бесмртности

 

Избор, превод и тумачења: Александар Шурбатовић

 

Мали врт, Београд, MMXVI