RSS

Архиве ознака: Ана Моралић

Роже Кајоа УМЕТНОСТ КАО НАЧИН ЗАВОЂЕЊА

Свака уметност настоји да се допадне. Она је отелотворење начина завођења који су јој својствени, а таленат уметника се делимично састоји у томе да их учини делотворним.

Кад је у питању уметност језика, завести на крају значи убедити. Нема књижевника који се то не труди, говорник или филозоф, романописац и песник. Ипак, они не приступају томе на исти начин: њима није стало да убеде исту духовну способност. Један се обраћа интелигенцији и нуди јој непогрешиву повезаност идеја, други се нарочито обраћа осећајности, настојећи да је узбуди, трећи се радије обраћа уобразиљи коју духовно подстиче, покреће, и ако може, опсењује.

Прича се да је у Њујорку, на Бруклинском мосту, постојао један слепи просјак. Једног дана неко га запита колико просечно добије на дан од пролазника. Несрећник одговори да ретко добије више од два долара. Незнанац узе таблу коју је просјак носио на прсима и на којој је била поменута његова убогаљеност. Окрену је и написа неколико речи на другој страни. А онда, враћајући је слепцу, рече: „Ето“, рече, „написао сам на вашој табли неколико речи које ће знатно увећати ваш приход. Вратићу се за месец дана. Рећи ћете ми какав је резултат.“ И кад је прошло месец дана: „Господине“, рече просјак, „како да вам захвалим? Сада добијам десет до петнаест долара дневно. То је дивно. Која је то реченица коју сте написали на мојој табли и која ми доноси толику милостињу?“  „То је веома једноставно, одговори човек, пре је писало слеп од рођења, а ја сам уместо тога ставио: доћи ће пролеће, ја га нећу видети.“

Ето почетка реторике и, њеним посредством, почетка књижевности и саме поезије.

 

Превод: Ана Моралић

Из књиге Песничка уметност, Трећи трг – Чигоја штампа, Београд, 2012

 

voterhaus 1

John William Waterhause

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4 фебруара, 2018 инч Кајоа

 

Ознаке: , , ,