RSS

Архиве ознака: Белешке за нову поетику

Момчило Настасијевић БЕЛЕШКЕ ЗА НОВУ ПОЕТИКУ

  • О поезији је најбоље ништа не толковати. Тиме нити је она чистија у свету, нити јој се отварају извори. Можда и опасно, као баратати око електричне струје. Али је сигурно штетно: свако одводњавање, разводњавање, наводњавање, ремети њен ток, мути је.

  • Ван мотора и спроводника шта се зна суштинскије рећи о струји? И хоће ли живот бити плоднији ако се дозна његова сврха?

  • Кориснији ћу бити даљој Поезији ако што пронађем за поетику, за начин како да се сила ослобађа што чистија, и како да се она потпуно зароби у облик.

  • Од палеолитских пећина до изложбе у Улици Де Боеси Поезија је једна, поетике небројене. Рачунам ту реч, слику, кип, музички тон. Ко то не осети и некако не појми, не може му се помоћи: Он је слеп, као што их има делимично за боју, за музички тон. Много више их је поремећених, застрањених. Они су, васпитањем, према Њој стали тако да их Она само додирне, али не прожме. Они се изолују. Прописи доброг владања то ваљда налажу, али је живљење зато сиромашније најплеменитијом, човечанском енергијом.

    дугаржапов 1

    Бато Дугаржапов

  • Па онда и за Њу оно кобно зашто. Да ли ће вода реке бити бистрија и већма вода ако јој саопштите да ће се улити у море, па испарити, и опет тећи. Саопштење уз то и несхватљиво за њу, јер није у њеном току. Па зар и ми људи немамо свој ток. У нашу тајну је посвећен можда неко изван нас. Њено откриће, мада нужно немогуће, само би нас замутило, али бисмо опет текли. Можда бисмо тада о себи мање и збуњеније знали него овако. (Више знамо ономе што је испод нас неголи о себи.) Ево како изгледају одговори: Уметност ради лепога, ради истине, ради уметности. Кад се развеселим и распевам не пада ми на ум ни лепо ни истинито, а најмање то чиним за љубав саме песме, ради ње. Певам, јер је то најпотпуније одушка навале радости у мени, за друго ме се не тиче. А да је песма лепа, истинита и засебна, то се разуме. Мени је главно тада да сваку своју реч до вршка напуним радошћу. И пре свега то чиним ради самог себе. Чему све то и откуда, шта знам ја? Главно, мени је од тога добро, и још више то добро може бити свачије, јер се то остварило у речи.

  • Посредници су и овде штетни и непотребни. Препродавање је овде скрнављење. Као свуда, појаву њих изазвала је лењост да сами прибавимо шта нам треба. Ко је тај осим Шекспира, Рембранта, Бетовена, да ме пуније може прожмати Поезијом потеклом из Шекспира, Рембранта, Бетовена?

  • Ње има везане и ослобођене; везане: у руци коју видех да, ван забране, додирује Беатовог анђела; ослобођене, у анђелу. То је Њен закон, непојмљиво: акт ослобођења у суштини заробљене у форму. Она дакле није расположење да се расплине оставив тренутни траг; она је градитељка, душа која сама себи твори тело. Изнад тога веза је нераздрешима. Колико ће живети Рембрант? Колико истрају ланена влакна његових слика. Посмртног живота ту нема: пропаст материјалног дела повлачи мањак духовног. Можда је таква и наша лична драма: отац наново умире у смрти неплодних потомака.

Белешке за нову поетику. Есеји, белешке, мисли. Дечје новине, Српска књижевна задруга, 1991.

 

дугаржапов 2

Бато Дугаржапов

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 11 јануара, 2018 in Настасијевић

 

Ознаке: ,