Једна жена на Мичигенском булевару има папагаја
и златну рибицу и два бела миша.
Некад је имала пуну кућу девојака у кимонима и
три звонцета на капији.
Сада је сама са папагајем и златном рибицом
и белим мишевима… и ево неких од њених мисли:
Љубав војника на одсуству или морнара са дозволом
за излаз на обалу гори као логорска ватра,
црвена и наранџаста.
Љубав страног радника чија се драгана удала
за старијег човека новца ради гори врцавим, несигурним
пламеном.
Љубав младића чија се драгана удала за старијег човека
новца ради гори врцавим, несигурним пламеном.
Али постоји и љубав… једна од хиљаду… што гори
непомућено и ишчезава остављајући бели пепео…
А то је већ мисао коју она никад не објашњава ни
папагају ни златној рибици ни белим мишевима.
