RSS

Архиве ознака: Бисерка Рајчић

Ева Липска БРБЉИВОСТ СВЕТА

У великој брбљивости света

Једва да сам шапат убачен

У акустички fortissimo.

 

Градићи градови земље

Почињу да праве буку

Када се приближујем њиховим границама.

 

Косилица за траву

Примадона оперете

Нашег дворишта

Коси јутарњу тишину

Фушерским либретом.

 

Наоколо гласна осредњост.

Повишени гласови.

Урлајући мотори стадиона.

Политичка дрека.

 

Чак се секунда љубави

Диже до крика.

 

И биће још гласније.

И гласније. И гласније.

 

Док мртва тишина не удари

Свој узвишени тон.

 

Историја као и увек

Придаће томе публицитет

Да би заглушила нечије

Дозивање у помоћ.

 

Превод: Бисерка Рајчић

Из збирке Негде другде, Просвета, Београд, 2006

 

buka 2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 октобра, 2017 in Липска

 

Ознаке: , , ,

Вислава Шимборска ОСМЕСИ

Свет с већом надом гледа него што слуша.

Државници морају се смешкати.

Осмех значи да не губе дух.

Иако је игра замршена, а интереси контрадикторни,

Резултат непоуздан – увек је утешно

Када је зубало бело и срдачно.

 

Морају благонаклоно показивати чело

У конференцијским салама и на аеродромској писти.

Кретати се бодро, изгледати весело.

Овај оног дочекује, онај се с оним опрашта.

Насмејано лице је веома потребно, за објективе и гомилу.

 

Стоматологија у служби дипломатије

Гарантује спектакуларан резултат.

У опасној ситуацији не могу недостајати

Кљове добре воље и сложни секутићи.

Још нису таква времена да се на лицима види обична туга.

Збратимљено човечанство, по мишљењу сањара,

Претвориће земљу у предео осмеха.

 

Сумњам, државници оставимо то,

Не би се морали толико смешкати.

Већ само повремено: зато што је пролеће, зато што је лето,

Без нервозног грча и журбе.

Људско биће по природи је тужно.

На то чекам и унапред се радујем.

 

Превели: Бисерка Рајчић и Петар Вујичић

Трећи трг – Чигоја штампа, Београд 2014.

lazni-osmeh

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 28 априла, 2017 in Вислава Шимборска

 

Ознаке: , , , , ,

Вислава Шимборска ПИСАЊЕ БИОГРАФИЈЕ

Шта треба?

Треба написати молбу,

Молби додати биографију.

 

Без обзира на дужину живота,

Биографија треба да буде кратка.

 

Обавезује сажетост и селекција чињеница.

Заменити пределе адресама

 А колебљива сећања трајним датумима.

 

Од свих љубави довољна је брачна

А од деце само рођена.

 

Важније је ко тебе зна него кога ти знаш.

Путовања само ако су у иностранство.

Припадање нечему, али без зашто.

Одликовања, без за шта.

 

Пиши као да са собом никад ниси разговарао

И издалека околишао.

 

Ђутањем заобиђи псе, мачке и птице,

Незаборавне старудије, пријатеље и снове.

 

Радије цена него вредност

И наслов него садржина.

 

Радије број ципела, него куда иде

Онај којим те сматрају.

 

Уз то фотографија с откривеним ухом.

Рачуна се његов облик, не оно што се чује.

Шта се чује?

Лупа машина које мељу папир.

 

Превод: Бисерка Рајчић

Изабране песме, Трећи трг, Београд, 2014.

 

BRODSKI POEY

 
3 коментара

Објављено од стране на 1 априла, 2016 in Вислава Шимборска

 

Ознаке: , , , ,

Ева Липска СЕЋАЊЕ

Пена маслачака. Поново нана.
Стално се иза мене заплиће о стихове.
Сидолом брише речи. Месингане браве.

Пази на степенице, стави топао шал.

У огледалу пустош у сивом капуту.
С рукавима излизаним на лактовима.
Двојник твоје љубави наслоњен је на капију.

Како да ти објасним отиске
прстију на устима.
Кад све није речено.

И због чега би
уосталом нема више ни тог језика.
Ни нас. Ни звезде
која је дежурала.

Превела: Бисерка Рајчић

Негде другде, Просвета, Београд, 2006

Marcel Rieder

Marcel Rieder

 
2 коментара

Објављено од стране на 9 марта, 2016 in Липска

 

Ознаке: , , , ,

Вислава Шимборска СТАРИ ПРОФЕСОР

Упитала сам га за стара добра времена,
Када смо били веома млади,
Наивни, усхићени, глупи, неспремни.

Мало је остало од тога, с изузетком младости
– одговорио је.

Питала сам га да ли и даље поуздано зна,
Шта је за човечанство добро а шта лоше.

То је најсмртоноснија могућа илузија
– одговорио је.

Питала сам га за будућност,
Да ли је још види јасно.

Прочитао сам превише историјских књига
– одговорио је.

Питала сам га за фотографију,
Ону у раму, на писаћем столу.

Било па прошло. Брат, рођак, снаха,
Жена, ћеркица на жениним коленима,
Мачка на ћеркичиним рукама,
И расцветана трешња, а изнад те трешње
Лети неидентификована птичица
– одговорио је.

Питала сам га да ли је понекад срећан.

Радим
– одговорио је.

Питала сам га за пријатеље, има ли их још.

Неколико мојих бивших асистената,
Који такође имају бивше асистенте,
Госпођа Људмила која води кућу,
Неко веома близак, али у иностранству,
Две госпође из библиотеке, обе насмејане,
А наспрам мене мали Гжесјо и Марко Аурелије
– одговорио је.

Питала сам га за здравље и како се осећа.

Бране ми кафу, вотку, цигарете,
Ношење тешких успомена и предмета.
Морам да се правим да то не чујем
– одговорио је.

Питала сам га за башту и клупу у башти.

Када је пријатно вече, посматрам небо.
Не могу да се начудим
колико је тамо тачки гледишта
– одговорио је.

Превод: Бисерка Рајчић

Изабране песме, Трећи трг, Београд, 2014

prof 2 Claude Monet

Клод Моне

 
3 коментара

Објављено од стране на 6 марта, 2016 in Вислава Шимборска

 

Ознаке: , , , , ,

Вислава Шимборска ДЕЦА ЕПОХЕ

Ми смо деца епохе,
епоха је политичка.

Сва твоја, наша, ваша
Дневна питања, ноћна питања,
Политичка су питања.

Хтео не хтео,
Твоји гени имају политичку прошлост,
Кожа политичку нијансу,
Очи политички аспект.

Оно о чему говориш има одјек,
Оно о чему ћутиш има смисао,
Овако или онако политички.

Чак и кад идеш по шумама и горама, правиш политичке кораке
По политичком тлу.
Аполитичке песме су такође политичке,
А горе светли месец,
А не месечинаст објект.
Бити или не бити, питање је сада.
Какво питање, одговори, љубави.
Политичко питање.

Не мораш чак ни да будеш људско биће,
Да би стекао политичко значење.
Довољно је да будеш сирова нафта,
Концентрирана храна или секундарна сировина,
Или бар преговарачки сто, о чијем су се облику
Препирали месецима:
За каквим столом преговарати о животу и смрти,
За округлим или четвртастим
У међувремену људи су гинули,
Животиње крепавале,
Куће гореле
И поља зарастала у коров,
Као у давнопрошлим
И мање политичким епохама.

Превод: Петар Вујичић и Бисерка Рајчић
Изабране песме, Трећи трг, Београд, 2014

 

de

Pawel Kuczynski

 
1 коментар

Објављено од стране на 24 фебруара, 2016 in Вислава Шимборска

 

Ознаке: , , , , ,