RSS

Архиве ознака: Вислава Шимборска песме

Вислава Шимборска, ALEGRO MA NON TROPO

Леп си – кажем животу
бујнији не можеш бити
ни жабљији, ни славујскији,
ни мрављији, ни семенскији.

Трудим се да му наликујем,
улагујем, гледам у очи.
Увек му се прва клањам,
с понизним изразом лица.

Препречујем му пут слева,
препречујем му пут здесна,
устајем усхићена,
падам од дивљења.

Какав је то скакавац,
каква је то шумска јагода –
никад не бих поверовала,
да се нисам родила!

Не могу да нађем – кажем животу
с чим бих те могла поредити.
Нико неће направити другу шишарку
ни боље ни горе.

Хвалим дарежљивост, идеје,
полет и прецизност,
и шта још – и шта даље –
чаробњаштво и чаролије.

Али, само не увредити,
не наљутити, не изазвати.
Већ добрих сто хиљада година
улагујем се насмејана.

Хватам живот за ивицу листића:
да ли је пристао? да ли је саслушао?
Да ли на тренутак, макар једна пут,
куда иде – зар је заборавио?

Са пољског превела: Бисерка Рајчић

Изабране песме, Трећи Трг – Чигоја штампа

Београд 2014

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 14 јануара, 2021 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , , , ,

Вислава Шимборска СТАРИ ПРОФЕСОР

Упитала сам га за стара добра времена,
Када смо били веома млади,
Наивни, усхићени, глупи, неспремни.

Мало је остало од тога, с изузетком младости
– одговорио је.

Питала сам га да ли и даље поуздано зна,
Шта је за човечанство добро а шта лоше.

То је најсмртоноснија могућа илузија
– одговорио је.

Питала сам га за будућност,
Да ли је још види јасно.

Прочитао сам превише историјских књига
– одговорио је.

Питала сам га за фотографију,
Ону у раму, на писаћем столу.

Било па прошло. Брат, рођак, снаха,
Жена, ћеркица на жениним коленима,
Мачка на ћеркичиним рукама,
И расцветана трешња, а изнад те трешње
Лети неидентификована птичица
– одговорио је.

Питала сам га да ли је понекад срећан.

Радим
– одговорио је.

Питала сам га за пријатеље, има ли их још.

Неколико мојих бивших асистената,
Који такође имају бивше асистенте,
Госпођа Људмила која води кућу,
Неко веома близак, али у иностранству,
Две госпође из библиотеке, обе насмејане,
А наспрам мене мали Гжесјо и Марко Аурелије
– одговорио је.

Питала сам га за здравље и како се осећа.

Бране ми кафу, вотку, цигарете,
Ношење тешких успомена и предмета.
Морам да се правим да то не чујем
– одговорио је.

Питала сам га за башту и клупу у башти.

Када је пријатно вече, посматрам небо.
Не могу да се начудим
колико је тамо тачки гледишта
– одговорио је.

Превод: Бисерка Рајчић

Изабране песме, Трећи трг, Београд, 2014

prof 2 Claude Monet

Клод Моне

 
3 коментара

Објављено од стране на 6 марта, 2016 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , , , , ,