RSS

Архиве ознака: Емили Дикинсон

Емили Дикинсон НЕДЕЉА У ВРТУ

 

Неки недељу проводе у цркви ―

Ја у врту славим је.

Птице ми певају у хору,

А воћњак за ме ― храм је.

 

Неки празник у одежди славе,

Ја на крилима својим сневам;

Уместо да размахује звона тешка

Мали звонар умилне песме пева.

 

Проповед држи Бог ― свештеник врли,

Проповед недугу, и тако

Уместо да у небо стигнем ― на крају,

Ја тамо идем у тренутку сваком.

 

У име пчела и лептира,

У име поветарца и птица,

Док вечна мелодија свира

Озарујући људска лица.

 

Превод: Иван В. Лалић, Лепотица Амхерста ― по-

зоришни комад написан на основу живота Емили Дикинсон.

 

jutro

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на јун 25, 2017 in Дикинсон

 

Ознаке: , , ,

Емили Дикинсон БОРАВИМ У МОГУЋНОСТИ…

***

Боравим у Могућности,

Од прозе лепшој кући ―

Крај више прозора можеш стати

На више врата ући

 

Свака одаја као кедар ―

Ту не може да продре око ―

А вековечни кров јој чине

Небески забати ― високо.

 

Гости су племените врсте ―

А чиме бавим ту се?

Ширим руке своје уске

Да рај саберем у се.

 

Превод: Иван В. Лалић, Лепотица Амхерста ― по-

зоришни комад написан на основу живота Емили Дикинсон.

 

eden 3

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јун 24, 2017 in Дикинсон

 

Ознаке: , , ,

Емили Дикисон КАД УМИРАХ ЗАЧУХ МУХЕ ЗУЈ…

***

Кад умирах, зачух мухе зуј.

Тишина собе моје

Беше к’о она што се

у предаху олује чује.

 

Свуд очи исцеђене, суве,

Посвуда укочен дах

Пред задњи наступ, кад се

У соби појавио краљ.

 

Завештах све успомене, отписах

Делове свога духа,

Колико смогох ― а тада у собу

Улетела је мајушна муха.

 

Уз плавичаст, трептав, и клецав зуј,

Између мене и светлости је стала;

А кад прозори отказаше, тада

Пут виду свом више нисам знала.

 

 Иван В. Лалић, Емили Дикинсон: Лепотица Амхерста

― позоришни комад, и друге песме Емили Дикинсон, (НИРО/

Књижевне новине: Београд 1976), стр. 92.

 

van gog

Ван Гог

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јун 23, 2017 in Дикинсон

 

Ознаке: , , ,

Eмили Дикинсон ПОСТОЈИ НЕКА ЗАКОШЕНОСТ СВЕТЛА

258

 

Постоји нека Закошеност светла,

У Предвечерја Зимска –

Која, као у Катедрали Песма,

Тешко зна да притиска –

Наноси нам небеску рану –

Ожиљак не оставља,

Већ изнутра разлику прави,

Тамо где смисао обитава –

 

Поучити нас не може – нико –

Том Жигу Безнађа –

Величанствена то је бол

С небеса што нас гађа –

 

Кад дође, ослушкују пејзажи –

Сенке – задрже свој дах –

Када оде, налик је Даљини

Што оставља је смртни прах

 

Избор, превод и тумачења: Александар Шурбатовић

 

Мали врт, Београд, MMXVI

emili-4

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јануар 8, 2017 in Дикинсон

 

Ознаке: , , , ,

Емили Дикинсон ЦРВЕНА ЈЕ СВЕТЛОСТ

469

 

Црвена је Светлост – Јутро

У Подне је Љубичаста –

Свршава се Дан – кад је Жуто

Након тога – неста –

 

Али Километри Варница – Увече

Откривају сагорелу Ширину –

Сребрнасту територију – Досад

Неоткривену – даљину –

 

Избор, превод и тумачења: Александар Шурбатовић

 

Мали врт, Београд, MMXVI

emili-jutro

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јануар 8, 2017 in Дикинсон

 

Ознаке: , , , ,

Емили Дикинсон УЗВИШЕНИ ТРЕНУЦИ ДУШЕ

306

 

Узвишени тренуци Душе

Догоде Јој се –само–

Кад пријатељ – и потребе чулне

Удаље се бескрајно –

 

Или кад Она – Сама – узлети

До Висине недостижне

За Спознајом дубљом

Надмоћнијом од Ње –

 

То ослобођење погубно

Ретко је –али дивно

Ко Привид – деспотском

Ваздуху потчињено–

 

Вечности указање

Више воле – ретки –

Од  Величанствене суштине

Бесмртности

 

Избор, превод и тумачења: Александар Шурбатовић

 

Мали врт, Београд, MMXVI

emili-2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јануар 8, 2017 in Дикинсон

 

Ознаке: , , , , ,