RSS

Архиве ознака: Завод за издавање уџбеника

Иван В. Лалић ТРЕБА ОСТАТИ

Треба остати, можда за љубав очију

Ненапуњених, можда за љубав оне птице

Што пева у слепој улици. Можда за љубав

Љубави, неког осмеха што још трепти,

ухваћен као жути лептир у давним огледалима вида.

За љубав усана, за љубав папрати и нежности

И деце неогвожђене, и негованих прозора,

Треба остати. Знам, срушио се ветар

Оловних крила на изрешетану пустару,

Знам, израсле су мртвоплаве гвоздене шуме

Из опаког сна земље, побледело је море

Од песка и мржње. Свеједно, треба остати.

 

Можда за љубав крви, њене слане доброте,

Невиног полубога у жубору њене таме,

За љубав буновне крви и њених становника,

Живих и мртвих, неукроћених, нежних,

Можда за љубав плаве боје поподневног неба,

За она мала трајања под куполама светлости,

За љубав састајања, свеједно; треба остати,

Неуплашен звекетом што зуји у напрслом слуху

Земље, ко стршљен на уснама спавача у биљу.

 

Треба остати, и зато треба волети,

Наоружан до зуба, насмејан до очију,

Остати за љубав очију, за љубав љубави

У жутом живом песку времена.

 

Време, ватре, вртови, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997

leptir 1.jpg

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 15 августа, 2016 in Иван В. Лалић

 

Ознаке: , , , ,

Ђуро Шушњић ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ И ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (2)

ТКАЧИ ДУХОВНЕ ПАУЧИНЕ

 

Добро је запажено да код интелектуалаца није проблем интелигенција него много више карактер.

Ратко Божовић, Доминација и отпор

 

Интелектуалци по целом свету разносе вести о слободи, али их скоро свуда трпају у затворе и луднице. Боре се за слободу не само своје јавне речи, него и за слободу оних који не могу доћи до речи. Као што бране своје право на лично мишљење, тако у исто време бране право својих противника да буду против њиховог мишљења. Борци за истину не подносе лаж, јер тамо где људи лажу нема заједнице, а на помолу је духовно, , душевно и телесно тлачење. Сматрају да истине треба понављати, јер се лажи и заблуде још упорније понављају. Не мисле да је све стварно уједно и умно, зато настоје да све умно постане стварно. Отворени су за схватање целине, али им се та способност често рачуна као недостатак. Ипак, интелектуалци остају носиоци целовитости људске спознаје, симбол синтезе знања. Они се опиру сваком смештању у појмове ­затворе и сваком тумачењу са становишта посебних интереса. Истински интелектуалци обезбеђују вредносна мерила, етичко и естетичко разумевање, критичко мишљење, ширину спознаје света око себе и у себи.

Велика издаја интелектуалаца догодила се и увек се догађа када они изневере и посве напусте универзалне идеје, веровања и вредности у корист посебних идеологија, норми и интереса: ни сами нису свесни колико много је њихова сопствена вредност тиме умањена, колико то угрожава духовно заједништво људи, до ког стпена је читав свет учињен ружним и бесмисленим. Они су издали свој духовни позив, који је много више од пуког занимања или струке, и прекинули везу са традицијом непристрасног мишљења и закључивања која је развијала самосвест о ономе што је заједничко људском роду. Престали су да буду интелектуалци, а постали идеолози расе, класе, нације, странке: ткачи духовне паучине. Не живе духовно у политичком животу, него политички у духовном животу. Живи су доказ да се гаси једно време великих идеја и личности и започиње доба ситних послова и безочности. Од сада једна епоха неће моћи да се изрази кроз лепу личност него кроз моћну организацију.

Теорије културе, Завод за уџбенике, Београд, 2015, стр. 425.

 

int 8 Childe Hassam

Childe Hassam

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 2 априла, 2016 in Шушњић

 

Ознаке: , , , , , , , ,

Ђуро Шушњић ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ И ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (1)

***

Тешко је рећи ко је интелектуалац и шта некога чини интелектуалцем. Ако кажемо да је интелектуалац онај ко је завршио највише школе, Вук Караџић не би могао да се уброји међу интелектуалце, јер је био самоук. Али Вук јесте интелектуалац. Са друге стране, има много људи који јесу завршили највише школе, а ни по чему се не могу сматрати инетелектуалцима: интелектуално су јалови, прави духовни евнуси. Ако се каже да је интелектуалац свако ко живи од продаје свога знања, не може се објаснити чињеница да су они који су највише знали често били гладни и жедни, голи и боси.

Шта је оно суштинско по чему се интелектуалац разликује од других људи?

Интелектуалац је сваки човек који живи духовним животом, вођен интересом да свет упозна и осмисли, а не да њиме влада или да га користи за друге потребе. У њега је теоријски интерес толико надмоћан да за себе може слободно рећи: „Моје царство није од овога света“. Бити интелектуалац значи ставити интерес за истину изнад свих других интереса. Обично у друштву постоји скупина људи чији је једини  и искључиви интерес да прикупља, сређује, чува, шири, тумачи, критикује и ствара најразличитије идеје, веровања и вредности, то јест разноврсне духовне творевине. Интелектуалци су, дакле, сви они који своју радост, љубав и позив траже и налазе у бављењу религијом, уметношћу, филозофијом и науком, а не у гомилању, богатства, моћи и власти. Са овог становишта, које пита за суштину интелектуалаца, није важно ни њихово социјално порекло, ни њихов друштвени положај, ни њихово формално образовање, већ значај и значење њихова позива. „Увек постоји неколицина људи који од живота траже оно највише и који тешко могу да се помире са глупошћу и грубошћу“ (Хесе, Степски вук).

 

Теорије културе, Завод за уџбенике, Београд, 2015.

Giovanni Fattori

Giovanni Fattori

 
1 коментар

Објављено од стране на 29 марта, 2016 in Шушњић

 

Ознаке: , , , ,