RSS

Архиве ознака: Збигњев Херберт

Zbignjev Herbert GOSPODIN KOGITO O USPRAVNOM DRŽANJU

1.
U Utici
građani
nisu hteli da se brane

u gradu je izbila epidemija
nagona za samoodržanjem

hram slobode
pretvoren je u buvlju pijacu

senat raspravlja o tome
kako da ne bude senat

građani
neće da se brane
na ubrzanim kursevima uče
kako se pada na kolena

pasivno očekuju neprijatelja
pišu vernopodaničke govore
zakopavaju zlato

šiju nove nevino bele zastave
uče decu da lažu

otvorili su kapije
kroz koje sada ulazi
peščani stub

inače kao i obično
trguje se i kopulira

2.
Gospodin Kogito bi
hteo da bude
na visini situacije

to znači da sudbini gleda
pravo u oči

vidi Uporedne životopise
kao Katon mlađi

međutim nema
mač
ni priliku
da porodicu pošalje preko mora

prema tome čeka kao i ostali
šetajući besan po sobi

uprkos savetima stoika
hteo bi da ima telo od dijamanata
i krila

gleda kroz prozor
kako sunce Republike
zalazi

nije mu mnogo ostalo
zapravo samo
da izabere položaj
u kome želi da umre

da izabere gest
da izabere poslednju reč

zbog toga ne leže
u postelju
da bi izbegao
gušenje na spavanju

hteo bi da do kraja
ostane na visini situacije

sudbina mu gleda u oči
na mestu gde je bila
njegova glava

Zbignjev Herbert – Gospodin Kogito, Arhipelag, Beograd, 2008

Preveli: Biserka Rajčić i Petar Vujičić

Svein Nordrum

Svein Nordrum

 
1 коментар

Објављено од стране на 4 јануара, 2016 инч Збигњев Херберт

 

Ознаке: , , ,

Збигњев Херберт ГОСПОДИН КОГИТО О ВРЛИНИ

1.
Није чудно
што није миљеница
правих мушкараца
генерала
атлета владалаца
деспота
вековима иде за њима
та плачљива уседелица
с ужасним шеширом Војске спаса
и опомиње
извлачи из оставе
Сократов портрет
крстић начињен од хлеба
старе речи

а унаоколо хучи диван живот
румен попут кланице ујутро
готово да се може похранити
у сребрну кутију
невиних успомена
све је мања
као длака у грлу
као брујање у уху


2.


о Боже
да је бар мало млађа
мало лепша
да је у духу времена
да се њише куковима
у такту модерне музике
можда би је тада заволели
прави мушкарци
генерали атлете владари деспоти
да поведе рачуна о себи
да изгледа људски
као Лиз Тејлор
или Богиња Победе
али она базди
на нафталин
шнира уста
понавља велико – Не
несносно је упорна
смешна као страшило
као сан анархисте
као житија светаца

З. Херберт – Господин Когито, Архипелаг, Београд, 2008

 
3 коментара

Објављено од стране на 25 децембра, 2015 инч Збигњев Херберт

 

Ознаке: , , , , ,

Збигњев Херберт ИЗВЕШТАЈ ИЗ ОПСЕДНУТОГ ГРАДА

Превише стар да бих носио оружје и борио се као
други —
одређена ми је по милости последња улога
хроничара
записујем — не зна се за кога — историју опсаде
треба да будем тачан али не знам кад је почела
најезда
пре двеста година у децембру можда јуче у освит
сви овде болују од губитка осећања времена
остало нам је само место везаност за место
још држимо рушевине храмова привиђења
вртова и кућа
ако изгубимо рушевине неће преостати ништа
пишем онако како могу у ритму бескрајних
седмица
понедељак: продавнице празне прометна јединица
постао је пацов
уторак: градоначелника убили незнани изазивачи
среда: преговори о примирју непријатељ интернирао
посланике
не знамо њихова места боравка то значи места
погубљења
четвртак: после бурног састанка одбачен већином
гласова
предлог трговаца зачинима за безусловну
капитулацију
петак: почетак куге
субота: извршио самоубиство
Н. Н. несаломљиви бранитељ
недеља: нема воде
одбили смо
напад на источну капију звану Капија Савеза
знам монотоно је све то никог неће моћи да
узбуди
избегавам коментаре осећања држим на узди
пишем о чињеницама
кажу да само њих цене на страним тржиштима .
али са извесним поносом желим да јавим свету
да смо захваљујући рату одгајили нову врсту деце
наша деца не воле бајке играју се убијања
на јави и у сну сањају о супи хлебу и кости
баш као пси и мачке
увече волим да лутам по крајњим деловима Града
дуж границе наше несигурне слободе
гледам одозго на безбројну војску на њене ватре
слушам хучно бубњање и варварску вриску
заиста је несхватљиво што се Град још брани
опсада траје дуго
непријатељи морају да се
смењују
ништа их не везује сем жеље да нас униште
Готи Татари Шведи одреди Цареви пукови
Преображења Господњег
ко би их побројао
боје застава мењају се као шума на видику
од нежне птичје жуте боје у пролеће преко зелене
и црвене до зимске сасвим црне
тако увече ослобођен од чињеница могу да
размислим
о стварима давним далеким
на пример о нашим
савезницима преко мора знам искрено с нама
саосећају
шаљу брашно вреће охрабрења маст и добре савете
чак и не знају да су нас издали њихови очеви
били су наши савезници у доба прве Апокалипсе
синови нису криви
заслужују захвалност па смо и
захвални
нису преживели опсаду дугу као вечност
они које је прогутала несрећа увек су усамљени
браниоци Далај-Ламе Курди афганистански горштаци
сада кад пишем ове речи присталице смирења
стекле су извесну превагу над странком
непоколебљивих
обично колебање расположења
судбина се још колеба
гробља расту
смањује се број бранилаца
али одбрана траје и трајаће до краја
и ако Град падне а преостане један
он ће носити Град у себи путевима изгнанства
он ће бити Град
гледамо у лице глади у лице ватре у лице смрти
најгоре је од свих — лице издаје
и само су наши снови остали непонижени

 

1982

 

Robert and Shana ParkeHarrison

Robert and Shana ParkeHarrison

 
2 коментара

Објављено од стране на 13 априла, 2015 инч Збигњев Херберт

 

Ознаке: , ,