RSS

Архиве ознака: Иво Андрић

Иво Андрић О САМООБМАНИ

…Био је уверен да је, говорећи тако „рођачки“, неодољив и способан да гане и придобије сваког. Али, у том је био жртва самообмане и прецењивања самог себе, као што често бивају људи који, због изузетно великих успеха у животу, имају сувише поверења у своју снагу и своју памет, а премало поштовања за туђу. Трудећи се да говори присно, непосредно и грубо народски, он је заборављао колико су га многе године и велики успон у Цариграду удаљили од народа, коме никад није ни био после близак. Самоуверен и сигуран у себе, он није могао да осети како му испод извештаченог говора и понашања избија лажна нота коју може да примети и осети свак осим њега, и која има тачно обрнуто дејство. Тако се он, бар у овом случају, одавао управо оним чим је мислио да заведе и превари другог…

Омер-паша Латас

омер

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на септембар 8, 2017 in Андрић

 

Ознаке: ,

Иво Андрић СВЕ ШТО ПОСТОЈИ ЈЕДНА ЈЕ ЈЕДИНА СТВАРНОСТ…

…Јер ја сам и тада осећао, као што данас знам, да је све што постоји једна једина стварност, а да нас само наши инстинкти и неједнаке реакције наших чула заводе да у многострукости појава којима се та једина стварност објављује видимо издвојене и засебне светове, различне по особинама и по суштини. А ништа не постоји од свега тога. Постоји само једна стварност са вечитом плимом и осеком нама само делимично познатих а увек несумњиво истих закона.

Омер-паша Латас

drvo 2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на септембар 7, 2017 in Андрић

 

Ознаке: ,

Иво Андрић О ДАНАС И СУТРА

Понекад могу да схватим људе Истока кад много очекују од СУТРА. СУТРА је млађи брат прождрљивог, насртљивог ДАНАС. Мушки, међутим, треба примити на себе терете које нам намеће ДАНАС. Али, мишљу морамо бити окренути где нас чека СУТРА. Од њега треба све очекивати, у њега своју наду стављати и тврдо веровати да ће бити бољи него његов старији брат… Можда, кажем можда, а то није тако слаба и несигурна реч као што би се могло судити по месту које заузима у нaшем језику. Можда, то је коцка коју играмо сами са собом, у овом нашем животу пуном неизвесности, стешњеном између два тамна океана непостојања. Оног, који се простире испред нашег рођења, и оног, који нас чека после наше смрти.

 

андриц

 
Оставите коментар

Објављено од стране на август 23, 2017 in Андрић

 

Ознаке: ,

Иво Андрић О ЗАНОСУ И ПРЕЗИРУ

***

Једна млада професорица враћа се одушевљена са изложбе гоблена. На Кнез Михаиловој улици сретне неког свог даљег рођака, бившег трговца „гросисту“. У свом заносу она не може да првом познатом човеку на ког је наишла не каже нешто о лепоти оног што је малопре гледала. Заборављајући с ким говори, она препоручује бишем „гросисти“ да свакако оде и види ту изложбу.

‒ Шта имам да гледам кад не могу да купим? ‒ одговара бивши трговац зловољно.

А млада жена му каже насмејано:

‒ Па не можеш да купиш ни залазак сунца, а ипак је лепо.

‒ А то ја не гледам! ‒ рече бивши трговаца са истинским презиром и са неким чисто личним огорчењем против таквих ствари.

Опраштају се расејано. Млада жена иде даље, и у свом заносу заборавља одмах трговца и разговор са њим. Јер ако је он неприступан лепоти, и њен занос је отпоран према његовом тупом презиру, и држи му равнотежу.

 

Свеске, Сабрана дела Иве Андрића, Свеска седамнаеста, Београд, 1981.

 

zalazak sunca

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на август 15, 2017 in Андрић

 

Ознаке: , ,

Иво Андрић О ТРАГОВИМА КОЈИ ИЗА НАС ОСТАЈУ

‒ Ви ћете сагорети брзо и бескорисно. Иза вас ће остати само пепео.

‒ Ако! Знаће се бар да смо били ватра. А иза вас ће остати само балав траг, као иза пужа.

 

Знакови поред пута, Каирос, Сремски Карловци, 1998

 

trag

 
Оставите коментар

Објављено од стране на август 12, 2017 in Андрић

 

Ознаке: , ,

Иво Андрић О ИСПРАВЉАЊУ КРИВИХ ДРИНА

„Марку Марковићу, са другарском поруком: 1) све су Дрине овог света криве; 2) никад се оне неће моћи свеколике ни потпуно исправити; 3) никад не смемо престати да их исправљамо.“ Писцу књиге Крива Дрина на књизи На Дрини ћуприја.

 

Знакови поред пута, Каирос, Сремски Карловци, 1998

 

drina

 
Оставите коментар

Објављено од стране на август 10, 2017 in Андрић

 

Ознаке: , ,

Иво Андрић ЈЕЛЕНА, ЖЕНА КОЈЕ НЕМА

***

Не постоје четири стране света, него само једна, а та нема имена. Не зна се и не пита се више шта је доле, а шта горе, шта иза а шта испред. Жив сам, али у свету поремећених односа и димензија, без мере и видела. И Јелена је присутна, али само утолико што знам да негде пружа руку којом хоће нешто да ми дода. И ја живо желим да подигнем десницу и примим ситан, невидљив предмет који ми нуди. Тако остајемо дуго у том болном положају једног започетог и једног нерођеног покрета, а не знамо где смо ни на чему смо, ко смо ни како се стварно зовемо. Оно што је живо и јасно у мојој свести, то је наша жеља која је једна. По тој жељи и знам да постојимо, она је једино што нас везује и све што знамо једно о другом.

У том се положају не може издржати дуго; из њега воде два пута: или у потпуну несвест или у буђење.

 

ruka

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 16, 2017 in Андрић

 

Ознаке: ,