RSS

Архиве ознака: извештај из опседнутог града

Zbignjev Herbert IZVEŠTAJ IZ OPSEDNUTOG GRADA

Previše star da bih nosio oružje i borio se kao
drugi —
određena mi je po milosti poslednja uloga
hroničara
zapisujem — ne zna se za koga — istoriju opsade
treba da budem tačan ali ne znam kad je počela
najezda
pre dvesta godina u decembru možda juče u osvit
svi ovde boluju od gubitka osećanja vremena
ostalo nam je samo mesto vezanost za mesto
još držimo ruševine hramova priviđenja
vrtova i kuća
ako izgubimo ruševine neće preostati ništa
pišem onako kako mogu u ritmu beskrajnih
sedmica
ponedeljak: prodavnice prazne prometna jedinica
postao je pacov
utorak: gradonačelnika ubili neznani izazivači
sreda: pregovori o primirju neprijatelj internirao
poslanike
ne znamo njihova mesta boravka to znači mesta
pogubljenja
četvrtak: posle burnog sastanka odbačen većinom
glasova
predlog trgovaca začinima za bezuslovnu
kapitulaciju
petak: početak kuge
subota: izvršio samoubistvo
N. N. nesalomljivi branitelj
nedelja: nema vode
odbili smo
napad na istočnu kapiju zvanu Kapija Saveza
znam monotono je sve to nikog neće moći da
uzbudi
izbegavam komentare osećanja držim na uzdi
pišem o činjenicama
kažu da samo njih cene na stranim tržištima .
ali sa izvesnim ponosom želim da javim svetu
da smo zahvaljujući ratu odgajili novu vrstu dece
naša deca ne vole bajke igraju se ubijanja
na javi i u snu sanjaju o supi hlebu i kosti
baš kao psi i mačke
uveče volim da lutam po krajnjim delovima Grada
duž granice naše nesigurne slobode
gledam odozgo na bezbrojnu vojsku na njene vatre
slušam hučno bubnjanje i varvarsku vrisku
zaista je neshvatljivo što se Grad još brani
opsada traje dugo
neprijatelji moraju da se
smenjuju
ništa ih ne vezuje sem želje da nas unište
Goti Tatari Švedi odredi Carevi pukovi
Preobraženja Gospodnjeg
ko bi ih pobrojao
boje zastava menjaju se kao šuma na vidiku
od nežne ptičje žute boje u proleće preko zelene
i crvene do zimske sasvim crne
tako uveče oslobođen od činjenica mogu da
razmislim
o stvarima davnim dalekim
na primer o našim
saveznicima preko mora znam iskreno s nama
saosećaju
šalju brašno vreće ohrabrenja mast i dobre savete
čak i ne znaju da su nas izdali njihovi očevi
bili su naši saveznici u doba prve Apokalipse
sinovi nisu krivi
zaslužuju zahvalnost pa smo i
zahvalni
nisu preživeli opsadu dugu kao večnost
oni koje je progutala nesreća uvek su usamljeni
branioci Dalaj-Lame Kurdi afganistanski gorštaci
sada kad pišem ove reći pristalice smirenja
stekle su izvesnu prevagu nad strankom
nepokolebljivih
obično kolebanje raspoloženja
sudbina se još koleba
groblja rastu
smanjuje se broj branilaca
ali odbrana traje i trajaće do kraja
i ako Grad padne a preostane jedan
on će nositi Grad u sebi putevima izgnanstva
on će biti Grad
gledamo u lice gladi u lice vatre u lice smrti
najgore je od svih — lice izdaje
i samo su naši snovi ostali neponiženi

1982

Robert and Shana ParkeHarrison

Robert and Shana ParkeHarrison

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13 априла, 2015 in Збигњев Херберт

 

Ознаке: , ,