RSS

Архиве ознака: Карпос

Епиктет ЉУДИ СЕ ПРОДАЈУ ПО РАЗЛИЧИТИМ ЦЕНАМА

 

Рационалном бићу неподношљиво је само оно ирационално, док му је рационално подношљиво. Ударци по природи нису неподношљиви. Како то? Ево како: „Спартанци подносе бичевање, јер су претходно научили да је то рационално“. „А зар је и вешање подношљиво?“ „Дабоме, када некога убедите да је рационално, нек оде да се беси!“ Ако само мало обратимо пажњу, уочићемо да рационално биће ништа не притиска више него ирационалност, док га са друге стране ништа не привлачи толико као рационалност.

Но, рационално и ирационално свако понаособ различито перципира, баш као и добро и лоше, корисно и бескорисно. Стога нам је превасходно неопходно образовање, како бисмо научили да процене о рационалном и ирационалном у складу са природом применимо на конкретне случајеве. Приликом разлучивања рационалног од ирационалног не служимо се ми само вредношћу спољашњих ствари, већ узимамо у обзир и вредност коју свако себи приписује. Тако је некоме рационално да другоме придржава ноћни суд, само зато што мисли како ће у супротном претрпети батине и остати гладан, но ако му придржава неће претрпети ништа неугодно или мучно. Неком другом, пак, чини се неподношљивим не само да придржава тај исти ноћни суд, већ му је мучно и да гледа другог како то чини. Ако ме питаш: „Да ли да придржавам ноћни суд или не?“ одговорио бих да је паметније да не будеш него да будеш гладан, и да је горе да те измлате него да те не измлате. Ако се даље водиш претходним параметрима, онда иди па придржавај. „Али, то би било испод части! “ То ћеш да процениш ти, не ја. Јер ти познајеш себе, знаш колико вредиш и за колико се продајеш. Људи се продају по различитим ценама.

 

Из есеја КАКО У СВАКОЈ ПРИЛИЦИ ЗАДРЖАТИ ЛИЧНИ КАРАКТЕР?, ЕПИКТЕТ, РАЗГОВОРИ, Карпос, Београд, 2017

 

Превод са старогрчког: Соња Васиљевић и Алекса Петровић

 

Evening_on_Karl_Johan_Street

Едвард Мунк

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 21 децембра, 2018 инч Епиктет

 

Ознаке: , , , ,

Роман Ингарден ЧОВЕКОВА ЈЕ УНУТРАШЊА ПОТРЕБА ДА БУДЕ ЧОВЕК

„Човек постоји и живи на граници два различита бића, од којих само једно, изгледа, представља његову људскост а друго – нажалост, као да је реалније од првог – потиче од његове бестијалности и условљава прво. Човек се налази на граници две области бића: природе и специфично људског света, и не може без њега да постоји, али тај свет није довољан за његово постојање и није способан да му га осигура. Човек је зато приморан да живи на темељу природе и у њеним оквирима али – захваљујући свом нарочитом бићу –мора да прелази њене границе, међутим, никад не може потпуно да подмири своје унутрашње потребе за тим да буде човек.

Таква је трагична судбина човека. Али, у томе се управо испољава његово право биће; његова генијалност и ограниченост његовог бића. Он у ствари располаже само двема могућностима да тријумфује над природом. С једне стране, може да упозна самога себе и природу која га окружује, и њену праву и изворну суштину. Са друге стране, пак, својим напором – својим победама, а чак и својим поразима – остварује вредности Добра и Лепог, које се, истина, појављују само у интенционалним делима, али за њега поседују, у ствари, некакву вишу стварност него свет саме природе. А човек остаје у служби реализовања тих вредности. Ако у томе успева, сигуран је да не живи узалудно.“

 

Превод са пољског: Љубица Росић

 

Одломак из књиге КЊИГА О ЧОВЕКУ, Карпос, Београд, 2018

 

 

Albert Gleizes

Albert Gleizes

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 27 октобра, 2018 инч Ингарден

 

Ознаке: , , ,