Кривљи од оних које гледамо
само су они који гледају.
Сведок који не спречава злочин,
пажљиво га описујући
извињава се: „Не могу
две ствари истовремено“,
или: „Портрет жртве, анђеоски,
важнији је од њеног живота
овоземаљског“.
Криви не могу бити
само један, двојица или тројица,
кад војске сведока гледају
и чекају да се све заврши,
да џелат умре од старости,
а жртва, по други пут, у забораву,
да зло само од себе не престане
као што завршава тунел…
Стојимо висећи
о властитом питању
као застава
о вешалима
„Узалуд, одговара време, чекајте:
На суђењу Великим кошмарима
и сведоци су криви.“
(1987)
Превод: Петру Крду
Из збирке АНЂЕЛИ И БИЉКЕ, Вршац: КОВ, 2009.
Isaac Levitan
