RSS

Архиве ознака: Лагуна

Слободан Владушић СВАКИ ЧОВЕК НОСИ У СЕБИ ЈЕДНУ ПЛАНИНУ…

***

„Мислим: сваки човек, без разлике, носи у себи једну такву планину. Већина, међутим, цео живот проведе у њеном подножју, окренутих леђа, док невидљива сенка планине тихо пада на све што кажу, учине или помисле. То је сенка старости. Под том сенком бројни проведу живот: рађају се као старци, умиру као старци. Ретки се окрену према планини и почну да се пењу, камен по камен, стену по стену, до њеног врха. А када се једном тамо попну, већина њих не издржи а да не погледа доле, ка оним несретним тачкама у подножју планине, које су сада ситне и мале, као да то више нису људи.

Тек се понеко, од оних ретких са врха планине, на крају само усправи да би посматрао, под ведрим небом, у тишини, остале врхове. Осећа колико је тамо високо поглед бистар и колико далеко сеже. А речи се ‒ ако се горе нешто и каже ‒ одмах стврдну као да су од камена. И тако постају део планине.“

 

Из књиге ВЕЛИКИ ЈУРИШ, Београд: Лагуна, 2019.

 

bunjin noc 2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 23 јула, 2020 in Владушић

 

Ознаке: , ,

Милош Црњански КАД СЕ ПОЧНЕ СТАРИТИ…

Кад се почне старити, једино мисао људска почиње да се чини узвишена. Размишљања постају важнија и од личног успеха и од личне својине.

Укратко: пре него што одем из Рима, желео бих да сазнам шта је права срећа људска и зашто је тако кратка. У сваком случају, знам већ да стварност није нимало једноставна. Она долази и испред, и иза, сна.

 

КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА I, Лагуна, Београд, 2015.

 

crnj 1

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 2 маја, 2018 in Црњански

 

Ознаке: , ,