RSS

Архиве ознака: Легенда

Jованка Живановић О СКРИВЕНОЈ ЗГУСНУТОЈ ЛЕПОТИ

***

„Никад није говорио о томе, није ни морао – свако са иоле коректном диоптријом могао је видети колико га боли презир средине и сопствена немоћ да другима објасни себе. А, тако су му били потребни људи – не они у колонама, не они који газе утртим стазама, већ друкчији, аутентични, слободни, заљубљени у светлост, у живот, у веру, понајвише у тугу – ону која рађа факат да све прође. Његово социјално окружење таквих није имало у понуди. На провинцијској сцени царевао је малограђански систем вредности, а такав делује само на површини; њега се тичу експресије, тај не залази ни под своју, ни под туђу кожу. Неколико се пута Еликс пустио низ воду и запливао с њима, а све да би се докопао самилости човека – каквог-таквог. И страдао. И боловао. Потом се лечио одлазећи некуда, нико не зна куда, свакако у глувило тешке, а тако потребне осамљености. Испостављало се да песник у самоћи не сазрева, да га тишина не приводи памети, него да му у дамаре бризга наду да ће се ствари променити, враћа га међу људе поново испружених руку. То се понављало у циклусима. Одлазио је, враћао се, мало се тога мењало, једно је увек бивало исто: свет није успео да провали превару и укапира како се испод маске немара, грађанске непослушности и тобожњег баш-ме-брига нихилизма крије, заправо, згуснута лепота, да варнице које често прште из Еликсових очију нису од ђавола и зла, него се то унутарње језгро, набијено суптилношћу до крајњих граница издрживости, надима и шири до прегнућа. Они који су га анатемисали, може бити, нису свесни да су то изопштење наслонили на подлогу трезвене обазривости, те да у Еликса гледају кришом, са безбедног одстојања, као у сунце кроз осенчено стакло, заштићено и сигурно. Двострука заблуда. И њихова. И његова. Неспоразум кобан – само за њега. Истина, живот увек има своје резерве, васкрслу снагу за још један покрет и покушај – у Еликсовом случају, за још који стих. Почео је да тражи реч довољно јаку, не да га други схвате, већ да сам од ње оздрави.“

 

Из приче „Еликс“, МЕТАНОЈА ЈЕДНЕ ЋУРКЕ, Легенда, Чачак, 2014.

 

borovic dragomir

Драгомир Боровић

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 17 децембра, 2017 in Јованка Живановић

 

Ознаке: , , , ,