RSS

Архиве ознака: метонимија

ТРОПИ И ФИГУРЕ МИСЛИ

АДИАНОЕТА

Грчка реч која значи неразумљиво у реторици означава исказе који се могу схватити дословно, али имају и прикривено значење.

Пр. Један писац каже другом писцу: Нећу губити ни часа да прочиатм твоју књигу.

АЛЕГОРИЈА

Слична је метафори, али се протеже на целу слику или целу радњу. Међутим, док се метафорично значење не може увек тачно одредити, алегоријска визија је одређенија: један круг појава у потпуности се односи на други круг појава. Омиљени је поетични облик народног певача.

У сваком житу има кукоља.

Бијеле пчеле на тло сјеле; огањ паде, њих нестаде. (Снијег и сунце)

АЛУЗИЈА

(лат. alludere–нишанити) упућује на личности и догађаје, митолошке или историјске, или на ликове и сцене из књижевних дела, који су познати и који по свом значењу могу објаснити оно о чему се говори: То је Сизифов посао; Зар и ти, сине Бруте!

У песми Стећак Скендер Куленовић алудира на старо веровање да душе умрлих људи одлазе на други свет у лађи која превози преко реке заборава:

Његов мјесец и сунце, што значе посмртне лађе,

Давно су превезли душу, вјекују сад у доку…

 

Алузија омогућава писцу да једним наговештајем у читаоцу покрене читав сплет представа, јер га подсећа на нешто што је своје значење већ добило у историји или култури.

АМФИБОЛИЈА

(грч. amfibolia – двосмисленост) састоји се од речи или израза који имају своструко значење, при чему онај који говори подразумева едно, а онај којем он говори разуме друго. Од читалаца се очекује да схвате прави смисао. Шекспир у Хамлету вешто користи ту фигуру када се Хамлет поиграва с Полонијевим здравим разумом.

АНТАНАКЛАСА

Грчка реч која значи одраз означава фигуру која се састоји у томе што се један исти или сличан знак употребљава у дваразличита значења.

Чини чини сеји Ивановој (1. именица, 2. глагол)

У тежака тежак житак.

 

АНТИТЕЗА

Фигура која доводи у везу два појма по супротности или која сучељава неке крајности.

Ја босиљак сијем, мени пелен ниче.

АНТОНОМАЗИЈА

Са значењем друкчије именовати, ова фигура је сродна метонимији, јер властито име замењује неким својством онога што то име означава.

Земља излазећег Сунца (Јапан)

Света столица (Ватикан)

Наш нобеловац (Иво Андрић)

АПОСИОПЕЗА

Грчки у значењу мук, означава нагли прекид реченице: мисао се не завршава, али се да наслутити.

Престани, иначе ћу те…

 

ЕПИТЕТ

Фигура која се као атрибут приписује именици и тако је значењски одређује.

Cecilia Leonini.jpg

ЕУФЕМИЗАМ

Грчки у значењу ублаженост,ова фигура значи употребу блажег или заобилазног израза којим се избегава директна реч, која је непристојна или увредљива.

Мушкарци старе, а жене се мењају (Гете)

Оставио нас је у болу=Преминуо је.

Остарио је = Није више млад.

ГРАДАЦИЈА

Поступно ређање речи или слика по јачини значења или осећања.

ХИПЕРБАТОН

Грчки у значењу премештен, овај термин се употребљава за све врсте измене уобичајеног реда речи: Пију вино до два побратима; За јуначко питају се здравље.

ХИПЕРБОЛА

Грчки пребацивање, фигура претеривања било у смислу увеличавања ствари (Да се јадна за зелен бор уватим, и он би се зелен осушио), било у смислу умањивања (Мањи од маковог зрна).

ИКОН

Грчки слика, врста поређења, у којем је други самостални део развијен као самостална слика. Тако су чувена Хомерова поређења која знатно доприносе сликовитости његове нарације.

А с друге стране се диже Ахеј, Пелејев синак,

Попут грабежљива лава, кад сабрани желе га људи

убит–сав народ, а он с презрењем испрва ступа,

али кад га који од гађања вичних ловаца

погоди копљем, он зине и сагне се, те му на уста

избије пена, а срце у грудима му смеоно бије…

ИРОНИЈА

Грчки претварање; означава исказ чије је подразумевано значење супротно од исказаног, као у привидној похвали: То ти је баш паметно!

КАТАХРЕЗА

Грчки лоша употреба; 1. Врста метафоре у којој је сличност упитна: покосити браду уместо обријати се.

  1. метафорички изрази који су подтали називи за ствари које немају другог имена: крило прозора, грло флаше.

 

ЛИТОТА

Грчки поједностављеност; означава фигуру која нешто истиче тако што негира оно што је томе супротно: Не мрзим је! (уместо Волим је!); Он није баш најпаметнији момак! (уместо Он је глуп!).

МЕТАЛЕПСА

Грчки замена; фигура у којој се једно стање или једна ситуација види као последица неког далеког узрока: Брод тоне, нек је проклета шума у којој је израстао њен јарбол. Лаза Костић на тај начин започиње своју поему Santa Maria della Salute:

Опрости, мајко света, опрости,

Што многих гора пожалих бор,

На ком се, устук свакоје злости,

Блаженој теби подиже двор.

d8

МЕТАФОРА

Грчки преношење, фигура којом се значење једне речи преноси на другу, и то тако што се предмети замењују по сличности. Право значење је одређено контекстом. Рецимо, реченица Засјала је нова звезда, има једно значење у астрономији, а друго у вестима са естраде.

МЕТОНИМИЈА

Грчки преименовање, фигура је која замењује речи по блискости или логичкој повезаности означених предмета. Могу се вршити различите замене:

  1. Уместо узрока последица (Кад ракија стаде говорити)

  2. Уместо једне радње казује се други који је с њом у вези (Од колевке до гроба)

  3. Уместо човековог дела казује се његово име (читајте Андрића)

ОКСИМОРОН

Грчка сложеница у значењеу оштро и лудост; упућује на сој речи супротног значења: јавна тајна, живи леш

Мала велика моја,

Ноћас ћемо за њих вољети…

 

ПАРАБОЛА

Грчки стављање у страну; овај термин означава поређење које се развило у пример којим се истиче нека духовна, морална или мистичка веза између два предмета или две појаве. Познате су параболе којима се у свом учењу служио Исус или параболе будистичких мислилаца.

Чуанг Цу је сањао да је лептир, после више није знао да ли је човек који је сањао да је био лептир или лептир који сада сања да је човек.

ПАРАДОКС

Грчка реч која означава оно што је супротно општем мишљењу или уобичајеним очекивањима: привидно противречан исказ који је истинит на једном дубљем нивоу смисла.

Гуслара сретох, био је слијеп.

Ал рече: „Синко, живот је лијеп!“

Збуних се малко: „Зар збиља лијеп?“

„Видјет ћеш синко, кад бусеш слијеп!“

ПАРОНОМАЗИЈА

Игра речима, слична антанакласи, с тим што се овде речи доводе у везу по сличности гласовног слопа.

Поезија зија своје глупо п

Песме сме свако да пише

И онај који не зна како се пишу

Велика слова – од данас непотребна.

ПАРЕНТЕЗА

Грчки уметак; синтаксичка је фигура која настаје када се реч, фраза или реченица уметне у говорни низ, додајучи јој успутно неки коментар или објашњење.

Четврте године свога везировања посрну велики везир Јусуф, и као жртва једне опасне интриге паде изненада у немилост. Борба је трајала целу зиму и пролеће. (Било је неко зло и хладно пролеће које никако није дало лету да гране. )

Андрић, Мост на Жепи

ПЕРИФРАЗА

Грчки описни исказ; уместо да се појава именује једном речју, она се описује и означава с више речи.

Ластавице – весници пролећа

Мркли мрак – не види се прст пред носом

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА

Латински особа; настаје када се предметима, животињама или биљкама  приписују људске особине, или кад се наводе да говоре као људи.

Ту поток ведросјајан

Планински страх жубори

Ј. Грчић Миленко

d10

ПОРЕЂЕЊЕ

Довођењем у везу два предмета по сличности на посебан начин осветљава предмет о којем је реч.

Као златне токе крвљу покапане,

Доле пада сунце за гору, за гране.

Ђура Јакшић, Вече

 

САРКАЗАМ

Грчки подругивање, врста је ироније у којој је поруга врло оштра и јетка.

СИМБОЛ

Грчки знак, знамење; означава нешто појединачно које сугерише нешто опште, односно конкретно које упућује на нешто апстрактно.

СИНЕГДОХА

Грчки узето заједно; фигура је која замену значења врши на линији квантитета, тако да део замењује целину или целина део, јединка врсту или врста јединку, једнина множину или множина једнину.

ТАУТОЛОГИЈА

Грчки говорење истог; фигура је понављања: једна мисао се изражава низањем синонима:

Пођем, клецнем, идем, застајавам,

Шеталицу сата задржавам;

Јурим, бежим, ко очајник клети,

Зборим речи, речи брз памет:

Не сме нам умрети!

 

У реалистичкој прози јавља се као средство динамизације описа:

Фијукање, тутањ, праскање проломише помрчину, искидаше је, растрзаше…

d9

 

Зденко Лешић, Теорија књижевности, Службени гласник, Београд, 2010.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 3 априла, 2016 in теорија књижевности

 

Ознаке: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,