RSS

Архиве ознака: Миливој Солар

ФУТУРИЗАМ

Битни елементи наше поезије биће храброст, смионост, побуна, екстаза и сање. Ми хоћемо да славимо агресивни покрет, немир, брзи темпо… Нема више лепоте, осим у борби… Ми хоћемо да величамо рат, који је хигијена света…

Књижевни правац који је основао Fillipo Tommaso Marineti (1876–1944), супротан естетицизму и култу лепоте, настојећи одредити нови, за велики део авангарде типичан уметнички идеал у којем би дошли до изражаја динамизам и активизам нове индустријске цивилизације.

Djovani Fatori

Đovani Fatori

Marineti је у Манифесту футуризма (1909) изложио начела футуристичког схватања културе и програм футуристичке поетике. Та је поетика авангардна због наглашеног захтева за радикалним раскидом с књижевном традицијом, а целокупна култура окреће се слављењуновина индустријске цивилизације.

fortunato-depero-3

Fortunato Depero

Уместо идеала лепоте и чисте поезије, футуризам покушава одредити нови уметнички и животни идеал за који су битни смелост, побуна, дрскост и занесеност машинама, као и брзина и борба које би морале прожети сам живот, па тако и књижевност. У складу с тим, на плану израза футуризам предлаже стварање потпуно новог песничког језика, укидање интерпункције, наглашавање именица и инфинитива глагола, представљање спољашњих звукова и шумова, увођење потпуно неестетских знакова, као што су нпр. бројеви, те опонашање ритма машина.

majakovski

Владимир Мајаковски

Осим у италијанској књижевности, футуризам је до већег изражаја дошао у руској књижевности, где су га заступали песници Владимир Мајаковски (1893–1930) и Велимир Хлебњиков (1885–1922). Посредно је футуризам утицао и на многе друге европске књижевности, углавном оним особинама које су заједничке с целокупном авангардом.

hlebnjikov

Велимир Хлебњиков

Основна обележја:

  • негација и рушење свега што је прошло и што би могло бити традиција и наслеђе;

  • култ машине и брзине – машина је ново божанство, а брзина права лепота света;

  • величање побуне против постојећег и рата као једине хигијене света (из чега ће се изродити милитаризам италијанских и немачких фашиста);

  • футуристи су за шамар и удар песницом свему што је малограђанско и учмало;

  • у поезију се уноси темперамент и диманика, под којом се мисли на енергију и жар певања;

  • употребљавају се неологизми, руше се стари облици стиха и користе се непоетске речи;

  • слави се револуција и борба против буржоазије, као и будући праведнији живот о којем се сања;

  • уметност се сасвим ставља у функцију живота.

Извор: Миливој Солар, Теорија књижевности са рјечником књижевнога називља, Службени гласник, 2012

Часлав Ђорђевић, Књижевност и српски језик, Нови Сад, 2002

http://www.poezijasustine.rs/vladimir-majakovski

http://futurizam.weebly.com/italijanski-i-ruski-futurizam.html

http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/10010

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 31 јануара, 2016 инч теорија књижевности

 

Ознаке: , , , , , ,

РИМА је гласовно подударање на крају стихова или неких сталних делова стихова. Сврха риме, њена функција, улога и значење различити су у појединим књижевним епохама, у песничким школама или правцима. Риме се често налазе у пословицама и узречицама, а у средњовековној књижевности чешће су у прози него у стиховима. Од краја средњег века рима се развија у европским књижевностима у једну од водећих особености стиховног говора. Она пре свега повезује стихове, организујући њихов распоред у строфи.
Рима такође има важну улогу у стварању мелодиозности стихова: истиче звучност појединих речи и тиме скреће пажњу на гласовну структуру. Има, међутим, и семантичку улогу, јер римоване речи не схватамо само онако како су присутне само у обичном читању, него и једноставно по звучној сличности, која упућује на могуће асоцијације и значења управо поетски структуираног говора.
Риме долазе у строфама у различитим распоредима. Уобичајено је њихово понављање означити малим словима абецеде: тако су парне риме оне које везују два узастопна стиха (аа, бб, вв), укрштене долазе наизменично у стиховима (аб аб), обгрљене према схеми абба, нагомилане када се једна рима понавља у више стихова (аааааа, бббббб) те испрекидане када нема чврсте схеме, нпр. абвгабвгабд).
Права или правилна јесте рима у којој се подударају наглашени гласови и сви гласови који следе иза наглашених (срама–јама, звоно–оно), а чистом римом назива се она у којој се подударају и врсте нагласака (трава–глава, тама–сама). Нечиста је рима у којој се не подударају сви нагласци и сви сугласници (трава–крава, сокола–кукоља), а неправа је она рима у којој гласовно подударање почиње иза наглашеног слога (играху–ломљаху). Богата је рима ако се подударају и гласови испред наглашеног (блудница–лудница).
Теоретичари често говоре и о мушким римама, када се у рими подудара један слог (пут–скут), женским римама ако се подударају по два слога (врана–рана) и средњим, дечијим или дактилским римама ако се подударају три слога (лудница–судница).

Извор: Миливој Солар, Теорија књижевности са рјечником књижевнога називља, Службени гласник, 2012

rima

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 14 новембра, 2015 инч теорија књижевности

 

Ознаке: , , , ,