RSS

Архиве ознака: Момчило Настасијевић поетички ставови

Момчило Настасијевић (1894–1938)

Биографија

Момчило Настасијевић је рођен у Горњем Милановцу 1894. године у породици Настасијевић која је дала неколико уметника.

Основну школу је учио у Горњем Милановцу, затим у Чачку, да би је завршио у Београду, где касније студира француски језик и књижевност. За време Првог светског рата поново живи у Милановцу. После рата, цела породица се сели у Београд, а Момчило наставља студије и живи у кругу песника и пријатеља заинтересованих за уметност. Године 1923. проводи лето у Паризу, помоћу феријалне стипендије. По завршеним студијама ради у Београду као гимназијски професор и на том послу остаје до своје смрти. Са објављивањем својих дела почиње касније него његови генерацијски другови Растко Петровић, Милош Црњански, Десанка Максимовић и други. Пише споро, развија се, експериментише. Одсуствује из јавног живота и са годинама се све више усамљује. Године 1932. објављује своју прву песничку збирку „Пет лирских кругова“, која одјекује у ужим читалачким круговима, а у антологијама поезије тога времена заступљен је обично са по само једном песмом. Крхке грађе, Настасијевић оболева од туберкулозе и умире 1938. у четрдесет четвртој години живота.

Годину дана после његове смрти, његови пријатељи издају целокупна дела: Песме, Ране песме и варијанте, Хроника моје вароши, Из тамног вилајета, Ране приче, Драме, Музичке драме, Мисли и Есеји. Ни ово издање није афирмисало Момчила Настасијевића у широј јавности. Касније се о Настасијевићу поново говори, али се ни данас не може рећи да је омиљен и општепознат песник, као ни да је потпуно откривена његова величина и значај.

Библиографија

  • Настасијевић, Момчило. „Међулушко благо“, Београд, 1927.

  • Настасијевић, Момчило. „Из тамног вилајета“, Београд , 1927.

  • Настасијевић, Момчило. „Ђурађ Бранковић“, 1929.

  • Настасијевић, Момчило. „Код Вечите славине“, 1929.

  • Настасијевић, Момчило. „Недозвани“, Цетиње : Државна штампарија, 1930.

  • Настасијевић, Момчило. „Господар Младенова кћи”. Цетиње : „Запис“, 1931.

  • Настасијевић, Момчило. „Пет лирских кругова“. Београд, 1932.

  • Целокупна дела I-IX. Издање пријатеља, 1938-1939, Београд: I-Из тамног вилајета, II-Мисли, III-Драме: Недозвани, Господар Младенова ћер, Код вечите славине, IV-Хроника моје вароши, V-Песме: Пет лирских кругова, Магновења, Одјеци, VI-Музичке драме: Међулушко благо, Ђурађ Бранковић и балет Живи огањ, VII-Есеји, VIII-Ране приче, IX-Ране песме и варијанте

  • Сабрана дела I-IV у редакцији Новице Петковића, Дечје новине/Српска књижевна задруга, 1991, Горњи Милановац: I-Поезија, II-Драме, III-Проза, IV-Есеји*Белешке*Мисли

  • nastas 1

    Настасијевић као наставник

    Момчило Настасијевић је био наставник чија су се предавања из књижевности ученицима просто „лепила за срце“. Можда због тога што нико није ни ишао на поправни испит из српског језика и књижевности. Одмерен, тих, велик познавалац, онога што предаје, градиво је излагао на оригиналан начин и говорећи врло лагано, тако да се, по мојој оцени, могло забележити до 95% од изложенога. Узалуд смо прелиставали по Скерлићу и Поповићу да пронађемо оно о чему је говорио: он је имао свој ред излагања, ослобођен свих многобројних биографских података о писцу, али и свој суд о писцима, а то је било оно најглавније што се тражило од ученика.

    На часовима је увек седео на пулту прве клупе, скрштених ногу, са рукама пребаченим преко колена или са левом руком у џепу. Никад није користио забелешке, план излагања или књигу, што ме и данас, после тридесет година, када сређујем ове материјале, веома изненађује. То показује да је имао невероватну меморију и да на час никад није долазио неспреман и неконцентрисан.

    Увидевши, истина мало касно, по завршетку романтизма, да се за матуру не можемо спремати из књиге, одлучио сам на почетку осмог разреда да бележим Момина (тако смо га из милоште звали) предавања.(…)

    Уверен сам да ће се боље сагледати лик овог нашег признатог књижевника, не само као педагога него и као писца, ако се ово што објављујемо буде имало при руци. Сем тога, успомена на овог одличног наставника, који се посебно пријатељски односио према нама који смо са села у опанку били дошли у Београд да нешто научимо, налаже ми да му се макар и на овај начин, поводом тридесетогодишњице од смрти, одужим.

    Академик Петар Стевановић
    8. фебруара 1968.г.
    у Београду

nastasijevic i crnjanski

Настасијевић и Црњански

Настасијевићева мисао о поезији

Поетички ставови:

  1. Најдубља страна људске природе је општечовечанска страна, а она ће проговорити само ако се вратимо матерњој мелодији. Она је у дубини националног бића и бића човека као појединца па отуда и потреба да поетски сокови потекну и из тих дубина.

  2. Матерња мелодија је звучна линија која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза и чим из веће дубине продре глас, тим му је и шири обим одјека.

  3. Матерња мелодија има особен тон који убеђује и којим се из подсвести продре у подсвест, њиме се отварају неотвори врата.

  4. Тон је оно што дирне у живац, „на коју мелодију човек непосредно уздрхти, те је мајке син.“

  5. Реч је само материјализација тона, она је само појмовни облик тона: ако не устрепти, не пробуди се, реч остаје без одјека.

  6. По њему архаичне речи носе носе у себи особен тон матерње мелодије (недољубљено, кам, бојезан, раб) и баш оне доприносе да Настасијевићева поезија буде модерна поезија изразито модерног исказа. Он је доказао да модерност не искључује древност.

  7. Начело стварне речи: „Где није неопходна реч, ћутати; где је неопходно ћутање, на изглед и по свему, тек ту проговорити“.Реч није ту да се њоме завара ћутање, да она јефтино пародира и кочопери се, плитка и празна, она је ту „да се кроз њу отвори оно што је најмуклије у бићу“. Он је за речи које ћуте, које су камене. Њихово ћутање „непромашиво погађа у само срце духовног крвотока.“ То су стварне речи.

  8. Настасијевић редукује израз и своди га на језгро: његов израз је концизан, гномски. Звук и ритам стиха су на првом месту, а не значење речи из којих се стих твори. А звук и ритам се оствраују променом места речи у стиху. Песма треба само да наговештава: зато код њега изостају речи које објашњавају, расветљавају, тумаче.

  9. Настасијевићева поезија је херметична, тешка за разумевање. Песников израз је сажет, елиптичан, загонетан. Такав начин певања захтева пажљиво читање, трагање за смислом, напор и стрпљење. Нејасност произилази из архаичне синтаксе, честих промена реда речи, лексике која није у употреби у датом облику, специфичних неологизама у облику полусложеница.

 

 

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на април 5, 2016 in Настасијевић

 

Ознаке: , , , ,