RSS

Архиве ознака: Николај Заболоцки песме

Nikolaj Zabolocki NA ZALASKU

Kad teškim izmučen radom,

Plamen moje duše utrne,

Uveče prošetam s mrzovoljom,

Kroz uništene brezove šume.

 

Na zaravni prekivenoj svilom

Boja rozih i zelenih,

U neredu stajali su skladnom,

Redovi stabala srebrnih.

 

Kroz neveliko rastojanje

Između stabala, kroz listove,

Senku je pružalo preko trave,

Večernjeg neba blistanje.

 

Umornog zalaska bio je čas,

Čas umiranja kad pada,

Tuge najteži talas na nas

Zbog nesvršenog rada.

 

U čoveku dva su sveta:

Jedan, koji on sam stvori,

Drugi, još od davnih leta,

Mera naše snage tvori.

 

Tu velika nesrazmera vlada,

Jer i pored svega interesa,

Brezik kraj Kolomne sada

Još ne liči na moja čudesa.

 

Duša je u nevidljivom lebdela

I priča prepuna svojih,

Pogledom slepim je pratila

Prirodu što oko nje stoji.

 

Možda, tako, i misao gola,

Bačena nekad u duboku tmušu

Sama u sebi sva iznemogla,

Ne oseća moju dušu.

1958

 

N. Zabolocki – PESME

 

Prepevao: Aleksandar Mirković

na zal
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 22 фебруара, 2016 in Заболоцки

 

Ознаке: , , , ,

Nikolaj Zabolocki KIŠA

U magli oblačnih razvalina

Iščekujući jutarnju rumen,

Bio je skoro nematerijalan,

U formu života neodeven.

 

Zametak, oblacima hranjen,

Talasao se i bujao,

I namah, veseo i osnažen,

Zasvirao je i zapevao.

 

I zasjalo je sve na dubravi

Munjevitim bljeskom suza,

I zdrhtali su svi listovi

Na tankim granama breza.

 

Nitima bezbrojnim razapet

Međ zemljom i nebom tmurnim,

Glavom nadole učini okret,

U tok zbitija upade burni.

 

Padao je koso, iz daljine

U sedih dubova gomile,

I grudi moćne zemljine

Uz drhtaj su ga pile.

 

N.A. Zabolocki – PESME

 

Prepevao: Aleksandar Mirković

kisa

 
1 коментар

Објављено од стране на 6 фебруара, 2016 in Заболоцки

 

Ознаке: , , , , ,

Nikolaj Zabolocki O LEPOTI LJUDSKIH LICA

Postoje lica, slična raskošnim portalima,
Gde se veliko svuda nazire u malima.
Postoje lica – priličja tužnih udžerica,
Gde se kuva jetra i pahne sirnica.
Neka su hladna i mrtva lica
Rešetkama zatvorena kao tamnica.
Druga – kao kule u kojima odavno
Ne živi niko, prazno zuri okno tamno.
No, kolibu malu znao sam nekada,
Skromna je bila i neugledna tada,
Al’ iz prozora njenih uvek je ka meni,
Prolećnog dana svetlog strujao dah sneni.
Lepota sveta čudesna je i velika!
Postoje lica – slična pesmi pobednika.
Od takvih, suncu nalik, nota blistavih
Satvorena je pesma visina nebeskih.
1955
Prepevao: Aleksandar Mirković
LICA
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 22 новембра, 2015 in Заболоцки

 

Ознаке: , , , , ,