RSS

Архиве ознака: одломак

Đuro Šušnjić DUHOVNA PESMA – MOĆ SVETIH REČI

„Ne trudi se da shvatiš život – i on će onda praznik biti.“

Živeti znači pevati, a ne misliti.

….

 

O ljudskim stvarima može se misliti i pevati: jedan te isti život izaziva učenjaka da o njemu misli a pesnika da o njemu peva. Pesnik ne može bez reči, naučnik je vezan za pojmove. Reč može da označava više pojava, pojam samo jednu. Zato pesnik nikad ne izlaže neko učenje o svetu, on stvara estetički ugođaj: čistu radost koja nije vezana za jedno jedino značenje. Zato R.M. Rilke ima pravo da kaže: „Ne trudi se da shvatiš život – i on će onda praznik biti.“ Živeti znači pevati, a ne misliti. Ima pesama u kojima misao nije vredna pomena ili je uopšte nema, ali stih može biti veoma vredan s obzirom na ritam, melodiju, harmoniju…Pesnički jezik prethodi racionalnom mišljenju. S racionalnog stanovišta moguće je videti intelektualni spor tamo gde se odigrava životna drama. Pesniku je reč kult. Naravno, ljubav prema rečima ne čini pesnika, kao što ni poznavanje brojeva ne čini matematičara.

Pesnik, dakle, nije učenjak koji drugima nudi objektivan pogled na svet, nego čovek koji im daruje svoj, subjektivni doživljaj sveta. Kad on otvori usta osećamo da smo u blizini tajne, koja je nizreciva u naučnim pojmovima. Pojmovi povezuju pojave između kojih postoji nužna povezanost, dok reči povezuju pojave na način na koji one ne moraju biti povezane, niti su povezane u stvarnosti. Pesnik, preko reči, povezuje svoje slike o pojavama koje je doživeo na brojne načine, što znači da te veze nisu jedine i jedino moguće, te da neki drugi može da otkrije ili stvori neki novi red veza, nezavisno od onog prvog. Poredak reči u jednog pesnika razlikuje se od reda reči u drugog, iako pevaju o istom i koriste iste reči. „Jezik je večna ljubavnica“ – veli F. Kafka.

…..

A naučne istine brzo zastarevaju. Frojd veli da se poslednja zabluda u nauci naziva istinom. Zato nauka starih naroda ima samo istorijski značaj, dok njihova umetnost sadrži nadistorijska značenja. Ako se htelo reći nešto bitno o nekoj stvari, onda se nisu postavljala pitanja o njenom poreklu, strukturi, funkciji, razvoju, formi itd., što je obeležje naučnog mišljenja, nego o njenoj etičkoj i estetičkoj vrednosti, to o njenom krajnjem značenju i značaju za život, što je osobina mitopoetičnog duha. U naučnim pojmovima bolja polovina ljudskog života ne dolazi do svoga glasa. Zato se ovaj nedohvaćen i neshvaćen život buni i oglašava u delima pesnika, za koje su reči postale vrednosti po sebi. „Zamerka koja se često iznosila, da je Homer lažljivac, ne umanjuje ni najmanje njegovo dejstvo; njemu nije potrebno da polaže pravo na istorijsku tačnost svoje priče, njegova stvarnost je dovoljno jaka; on nas hvata u mrežu, upliće nas u nju, i to mu je dovoljno. U tom „stvarnom“ svetu, koji sam zbog sebe postoji, koji nas opčinjava i nema ničega drugog do njega samog, Homerove pesme ne kriju ništa…“

Homerove pesme su toliko moćne da ih svako može prepoznati u svom srcu, duši i duhu. Reči nose značenja, ali ne jamče istinu. Jer pesnik uopšte ne dokazuje već pokazuje šta je stvorio pomoću umetničkih sredstava: on zato ne može da laže. Čitaoci ili slušaoci prepoznaju u pesmi ono što rasvetljava makar jedan sloj njihvog iskustva: čitalac i slušalac su lovci na zrnca umetničke istine i smisla. Jedan iskaz može da ima značenje ali da se ne odnosi na nešto u spoljašnjoj stvarnosti, jer te stvarnosti uopšte nema. B. Rasel u svom stilu veli: „Kralj Francuske je ćelav.“ Ovaj iskaz ima smisla, ali u ovoj zemlji odavno nema kraljeva.

Kad mislilac kaže svoje o nekoj stvari, dolazi pesnik da je uzdigne do nebeske visine, pomoću neuglačani i neispeglanih, nevinih i devičanskih reči, koje zarazno deluju ne samo na ljude, nego i na druge reči, šireći svoje dejstvo do granica govornog sistema. Zato njegovi stihovi ne podležu logičkom proveravanju i empirijskom potrvrđivanju: po tome je poezija rođena sestra muzike. Ako je poezija slična muzici, onda je to zbog toga što se i ona čuje i što ima izražajna svojstva, posebno melodička, ritmička i višeznačna: stari jezik nužno je bio metaforičan i alegoričan.

Reči nisu tu da opišu nešto što postoji nezavisno od njih, one zapravo stvaraju jedan svet značenja koji pre toga nigde nije postojao. Valja verovati iskusnoj umetnici reči kada kaže da „poezija počinje tako da svemu onome što je izvan tebe kažeš: ne!“ Jezik stavara mnoge svetove a ne samo jedan svet. Ovi svetovi postoje na određen način zahvaljujući moći jezika: moći da reči igraju bezbroj jezičkih igara. U svakoj pesmi pesnik ponovo stvara svoj svet. „Putujući bez puta, a put se za njim rađa“ – veli Vasko Popa. Ruža o kojoj govori pesnik nije ona ruža što cveta u prirodi ili vrtu, nego ruža u božijoj bašti, ruža oživljena magičnom moći reči, idealna ruža, koja nije čulna, nego natčulna, pripada čistom viđenju duhovnim okom. To je vidljiva slika nevidljive ruže – idealne lepote. Ruža nije obična biljka, ona je cvet prepun značenja, koje pesnik otkriva ali ne objašnjava: on se čudi i svoje čuđenje prenosi na druge. „Takva ruža nema imena. Ona je nešto u svesti, lepše i bogatije od svakog cveta za sebe.“

Tajna umetnosti sastoji se u prevođenju nečeg velikog u nešto malo, nečeg apstraktonog u nešto konkretno, nečeg opšteg u nešto pojedinačno. Najveće otkriće umetnosti jeste reka koja se ogleda u kapi čiste vode, život koji se otkriva u živoj jedinki: u jednom jedinom pojedincu prelama se čovek uopšte, istorija uopšte, kultura uopšte.

 

Odlomak iz knjige: Đuro Šušnjić – Ogledi o skrivenoj strani stvari (Službeni glasnik, 2012)

Priredio: Aleksandar Mirković

duh pesma

 
2 коментара

Објављено од стране на 16 фебруара, 2016 in Шушњић

 

Ознаке: , , , ,

Џорџ Орвел „1984“ (одломци)

Енглески писац Џорџ Орвел (1903–1950), својим најбољим делом, антиутопијским романом 1984, објављеним 1949. Године, даје визију тоталитарне државе у којој је човек као личност потпуно деградиран. Слика друштва у коме су ратови и полицијски притисак метод малобројне елите на власти којим потчињава становништво држећи га у страху, где владају сиромаштво и глад, Орвелов је протест против свих настојања да се историја евентуално усмери у том правцу.

 

artistic-surreal-photomanipulation-by-sarolta-ban-13

artistic-surreal-photomanipulation-by-sarolta-ban

 

***
„Другови!“, повика енергичан младалачки глас. „Пажња, другови! Имамо величанствене вести за вас. Добијени подаци о производњи свих врста робе широке потрошње показују пораст животног стандарда за ништа мање него двадесет одсто у поређењу с претходном годином. У целој Океанији данас је дошло до неконтролисаних спонтаних манифестација: радници су напустили своје канцеларије да би марширали улицама, машући заставицама и кличући Великом Брату у знак захвалности за бољи, срећнији живот којим нас је његово мудро руковођење обдарило. А сада неколико бројчаних података о порасту производње. У прехрамбеној индустрији…“

Фраза „бољи, срећнији живот“ би поновљена неколико пута. Недавно је постала веома омиљена у Министарству обиља. Претворивши се у уво још на први знак трубе, Парсонс је седећи слушао с неком избеченом побожношћу, неком узвишеном досадом. Није био у стању да прати бројчане податке, али је знао да су они, на неки начин, узрок задовољства…. За тренутак беше искључио звуке из даљине и слушао шта се цедило из телекрана. Испадало је да су у знак захвалности Великом Брату чак биле организоване манифестације због повећања следовања чоколаде на двадесет грама недељно. А још јуче, размишљао је, било је објављено да ће следовање чоколаде бити смањено на двадесет грама недељно. Да ли је могуће да сви ови људи мирно прихватају такву лаж, свега двадесет четири сата касније? Да, прихватају је. Парсонс ју је прогутао без проблема са животињском глупошћу. Створ без очију за суседним столом прогутао ју је фанатички, страствено, с горућом жељом да пронађе, пријави и испари сваког ко би макар наговестио да је прошле недеље следовање износило тридесет грама. …Да ли је он једини који памти?

Величанствени статистички подаци и даље су текли из телекрана. У поређењу с претходном годином, било је више хране, више одеће, више станова, више намештаја, више посуђа, више горива, више бродова, више хеликоптера, више књига, више деце – свега више осим болести, криминала и лудила.[…] У стомаку и на кожи увек неки протест, неки осећај да је превареном човеку забрањено нашто на шта има право.

 

sarolta-ban-surreal-4

sarolta-ban-surreal

***
Док не постану свесни, неће се никада побунити, а док се не побуне неће постати свесни.

Ова реченица као да је преписана из неког партијског уџбеника, помисли он. Наравно, партија је тврдила да је проле ослободила ропства. Пре револуције, капиталисти су их бесрамно израбљивали, били су гладни, бичевани, жене присиљаване да раде у рудницима, шестогодишња деца продавана да би радила у фабрикама. Истовремено, према принципима двомисли. Партија је учила да су проли по природи нижа бића која се, као животиње, применом неколико једноставних правила морају држати у покорности. У ствари, о пролима се знало веома мало. Није било ни потребе да се зна много. Све док су радили и размножавали се, остале њихове активности нису биле важне. Препуштени сами себи, као стока на аргентинским равницама, они су се вратили начину живота који као да им је био урођен, као да је остао од искона. Рађали су се, расли на улици, почињали да раде у дванаестој години, пролазили кроз кратак период процвата лепоте и сексуалне жеље, склапали бракове у двадесетој, постајали средовечни у тридесетој, у шездесетој најчешће умирали. Напоран физички рад, брига о кући и деци, ситне свађе са суседима, филмови, фудбал, пиво, и, више од свега, коцка, сачињавали су њихов духовни хоризонт. Није било тешко држати их под контролом. Међу њима је увек било неколико агената Полиције мисли, ширећи лажне гласине и уклањајући оне малобројне појединце за које се мислило да могу да постану опасни. … Од прола се само тражио известан примитивни патриотизам на који се могу ослонити кад год би затребало принудити их на дуже радно време или смањена следовања. Чак и кад би постали незадовољни, као што се понекад дешавало, њихово незадовољство није никуда водило јер су га немајући општих представа, могли усредсредити само на појединачне ситне сукобе.

 

sarolta_ban_20

sarolta_ban

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 22 марта, 2015 in Орвел

 

Ознаке: , ,