RSS

Архиве ознака: Омер-паша Латас

Иво Андрић …ДОЧЕКИВАЛА ЈЕ ПОЉУПЦЕ КАО ЗЕМЉА РОСУ И СУНЧЕВУ СВЕТЛОСТ…

Што су се ближе примицали крају Шанца, ветар је био све јачи. Мрак је падао брзо. Ту су наишли на усамљену, младу, тек одскоро пресађену липу. Одупирући се ветру, ухватили су се за њено глатко и голо стабло као за катарку бродића. И остали су ту. Девојка се наслонила леђима на стабло. Без речи, без мисли предомишљања, он је обгрлио и њу и танко дрво. Отпора није било.

Мрак се склопио над њима и ветар је беснео све јаче. Љубили су се без мере, без свести о себи и о свему што је око њих, што је било и што ће бити; љубили су се не као двоје младих са одређеним именом и друштвеним  положајем, него као да се све живо на земљи што може да љуби и да буде љубљено слегло вечерас ту и свило око стабла које се, заједно са њима, повија од ветра. Ветар им није више сметао, нису га ни примећивали, јер су пловили упоредо са њим. Везани за младо дрво дизали су се и падали, летели земљом и небом, бродили са таласима и тонули, на безбрижном мору срећни бродоломци. Он није ништа видео и осећао осим њеног лица. То лице са склопљеним очима и напола отвореним устима која су примала пољупце не враћајући их, светло, као сребрно, хладно од вечерње влаге, заклањало му је свет. Окренута према сивом небу, занесено и непомично, она је дочекивала пољупце као земља росу и сунчеву светлост.

Омер-паша Латас, одломак

vetar

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 24 септембра, 2017 in Андрић

 

Ознаке: ,

Иво Андрић О САМООБМАНИ

…Био је уверен да је, говорећи тако „рођачки“, неодољив и способан да гане и придобије сваког. Али, у том је био жртва самообмане и прецењивања самог себе, као што често бивају људи који, због изузетно великих успеха у животу, имају сувише поверења у своју снагу и своју памет, а премало поштовања за туђу. Трудећи се да говори присно, непосредно и грубо народски, он је заборављао колико су га многе године и велики успон у Цариграду удаљили од народа, коме никад није ни био после близак. Самоуверен и сигуран у себе, он није могао да осети како му испод извештаченог говора и понашања избија лажна нота коју може да примети и осети свак осим њега, и која има тачно обрнуто дејство. Тако се он, бар у овом случају, одавао управо оним чим је мислио да заведе и превари другог…

Омер-паша Латас

омер

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 8 септембра, 2017 in Андрић

 

Ознаке: ,

Иво Андрић СВЕ ШТО ПОСТОЈИ ЈЕДНА ЈЕ ЈЕДИНА СТВАРНОСТ…

…Јер ја сам и тада осећао, као што данас знам, да је све што постоји једна једина стварност, а да нас само наши инстинкти и неједнаке реакције наших чула заводе да у многострукости појава којима се та једина стварност објављује видимо издвојене и засебне светове, различне по особинама и по суштини. А ништа не постоји од свега тога. Постоји само једна стварност са вечитом плимом и осеком нама само делимично познатих а увек несумњиво истих закона.

Омер-паша Латас

drvo 2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 7 септембра, 2017 in Андрић

 

Ознаке: ,