RSS

Архиве ознака: Пас крајпуташ

Чеслав Милош САЖАЉЕЊЕ

У деветој деценији мог живота осећање које у мени расте и испуњава ме јесте сажаљење, с којим не знам шта да учиним. Мноштво, огроман број лица, личности, судбина појединих бића и врста поистовећивања с њиховом унутрашњошћу, а истовремено свест о томе да више нећу наћи начин да овим својим гостима понудим дом у мојим песмама јер већ је прекасно. Мислим, такође, да кад бих почињао поново, свака моја песма била би портрет неке конкретне особе, тачније, ламент над њеном судбином.

 

ХЕЛЕНКА

 

И, ево, на другој смо страни.

Походи су завршени. Поседи дати под закуп. Пара се подигла над згариштима.

А ту вероватно Хелемка плеше међу пламеновима.

Можда она зна тајну појединачног бића

Ја сам читавог живота узалуд смисао покушавао да схватим.

Напатила си се ти, Хеленка, и ништа ниси говорила никоме.

Глад си подносила, знам то, не чекајући ниоткуда помоћ.

И болнице, та телесна беда, која хоће да воли себе,

Мрзи себе и плаче у прљавом ходнику.

Ко би се надао, Хеленка, да ће нам се тако окренути младост?

Врт се шаренио на сунцу и лето је трајало тамо вечно.

А касније, уче нас дуго како да подносимо исто што и други,

И благословимо тренутак, ако у њему нема бола.

 

Превод: Љубица Росић

 

Из књиге: Пас крајпуташ, ПАИДЕИА, Београд, 2004

 

nes 11

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 2 фебруара, 2018 инч Чеслав Милош

 

Ознаке: ,