RSS

Архиве ознака: поезија и читање

Злата Коцић ТУ СТЕ

Куда, ако икуда, одлазите, преко реда,

преко воље, као преко сламке над понором

ногама и рукама узмичући пред незнано чим,

док сасвим не приђу, уверавате нас, поименце,

ближњи с оне стране, у слози великој сад водичи

немушти и мудри, док распети између њих и нас

опну некакву невидљиву, непорозну и смолну,

пробијате тако болно да срце стврдне нам се

у грлу, довека гутаћемо одроне стена из којих

сломљено брвно то сламено виси: питање:

куда одлазите, ако икуда, јер премда празна је

одећа пуна мириса вашег, премда дотаћи ни влас

ни обрис: макар у проласку, премда ни видети ни

чути, ипак знамо: ту сте, како то и тамо и овде? али

ту, скупа пребројавамо кораке од капије плаве до

древа завештаног, скупа сагињемо се, прикупљамо

орахе отпале, зрна бројанице, и прсте који фино

на диркама сналазе се поучавате да снагу ударца

одмере те да отвори се плод коштуњави а никако

не смрвимо му језгро.

Из збирке песама ГРУМЕН, Београд: Српска књижевна задруга, 2020.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 18 августа, 2021 инч Коцић, ПОЕЗИЈА

 

Ознаке: , , ,

Naso Vajena „Poezija i čitanje“

Doživljaj jedne pesme ne završava se kad
se ona pročita. To je prvi dodir, akt našeg
upoznavanja sa njom. Doživljaj jedne pesme je
i doživljaj sećanja na nju, a to nije isto s
doživljajem njenog čitanja. Jer naša nova isku-
stva interpolirana u međuvremenu, menjaju i
naš odgovor na nju. Doživljaj sećanja na jed-
nu pesmu je ono što bismo mogli nazvati
tajnim čitanjem, jer svaki put kad se sećamo
neke pesme, neprimetno je čitamo još jednom.
Čitanje jedne pesme nikad se ne završava. Na-
stavlja se svaki put kada s njom dođemo u tajni
dodir, i još više. Nastavlja se i kad pesma
spava u nama, kao neprekidna bremenitost, ko-
ja se prekida u trenutku donošenja ploda, u
trenutku tajnog dodira.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 октобра, 2014 инч Вајена

 

Ознаке: ,