RSS

Архиве ознака: поезија

Слободан Тишма CONTRALTO

  1. јули

Жеља која надвладава, разара

Вреднује доносећи задовољство и бол

Време које цури као створени свет

Али испод, дубље је Вечност

Радост као непролазна основа

По којој клизи бол који одлази као музика

Сав јад се као пролазност губи у Вечности

Која је чиста Радост

 

„Неко као да се бола са уздахом реши

Дрвеће се чини као да се смеши

Роса сја на рубу сваког листа

Облак таму пара

Неки човек пева испред „куће”

Прозор се без шума полако отвара”

 

Сетио сам се ове Ревердијеве песмице

 

Радост Вечности

То је нешто најбитније што се догађа

У животу, уметност нас стално подсећа на то

Догађај првог реда: „Живот”

Све остало је мање важно

Или чак неважно

 

Питома религиозна размишљања, Културни центар Новог Сада, 2012

rosa

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 6 фебруара, 2017 in Слободан Тишма

 

Ознаке: , , ,

Анастасија Бијелић НИХИЛИСТА

 

кажеш да си нихилиста
јер си читао „очеви и синови“
јер ти не мислиш ни о коме
јер ти није стално ни до чега

по теби
метафизички: ништа не постоји
ни твоје лице посуто пегицама
ни моја колена пуна модрица
ни наше мачке ни кревет ни стан

по теби
спознајно: ништа се не може сазнати
ни да ли је ово Млечни пут
ни да ли смо ми заиста на Земљи
ни да ли су Бог, твоји мајка и отац ту

по теби
етички: ништа није поуздано морално
ни помагање људима на улици
ни крађа ствари по продавницама
ни убиство ни милосрђе ни алтруизам

по мени
метафизички: све постоји
и наочаре на твом кривом носу
и ожиљци на мојим леђима
и твоје кошуље и наше посуђе и јастуци

по мени
спознајно: све се може сазнати
и где смо ишли на летовање
и да ли нам је било хладно прошле зиме
и како смо и зашто смо и ко смо

по мени
етички: све што радимо је неморално
и ударци у лица људи који су те дирали
и опекотине од твојих цигарета на мени
и увреде и шамари и одсуство снова

по мени
твоје речи нису твоје
узео си их из уста бркатих људи
који су тврдили да су убили бога
ишчупао си их из грудних кошева
која штите срца која не куцају
украо си их од оних
којима су оне биле све што имају

по мени
ти си сада ништа
као и у оно шта тврдиш да верујеш
само блед и слаб дух нечега
некада јаког и светлог
ти си умрла звезда
сасвим угашена и тешка и зла

зато што тежиш да будеш мртав
није ми жао што сам те сахранила живог

 

Анастасија је освојила 1. награду за песму „Нихилиста“ на конкурсу за средњошколски часопис „Огледало“ из Београда. 

Иља Рјепин, Студент нихилиста

Иља Рјепин, Студент нихилиста

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 маја, 2016 in Анастасија Бијелић

 

Ознаке: , , ,

Александар Тишма ПРОПУШТЕНО

Док отичемо
бодро
окукама
нешто увек дира:
реч коју нисмо рекли
из гордости
посета коју нисмо учинили
повлачећи се од некорисног
узајамност
коју нисмо признавали
јер нам се чинило
да смо и сами
врло јаки
а што све
сад
лебди трепераво
негде у мртвајама
за нама
али и ниско доле
у горким талозима
које неприметно
са собом носимо.

Gustave Caillebotte

Gustave Caillebotte

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 3 априла, 2016 in Тишма

 

Ознаке: , , , ,

Robert Roždestvenski JA VOLIM ŽIVOT BEZBOŽNO

Ja volim život

bezbožno!

Iako znam unapred,

da će

pre ili posle

doći

i na mene red.

Posustao

na kamenu,

odlazeći

u tamu,

iznemoglim rukama

grlim zemlju

samu….

Hoću,

da ne poveruju

drugovi moji

kad saznaju.

Hoću,

da u trenu

zamuknu

slavuji!

Da

svet uskovitla,

radost

prolećna…

Hoću,

da se smeješ!

I budeš

srećna.

1980.

R.Roždestvenski – PESME

Prepevao: Aleksandar Mirković

rož 1

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 31 јануара, 2016 in Рождественски

 

Ознаке: , , , ,

Robert Roždestvenski AKO SE VRATIM…

Tiho lete niti paučine.

Sunce gori na staklima sivim.

Činio sam što ne treba;

oprostite:

prvi put

na Zemlji živim.

Tek sada je ja osećam.

Njoj pripadam.

Njoj ću zavet dati…

I živeću drugačije, obećavam.

Ako se vratim…

Ali, neću se vratiti…

1982

Prepev: Аleksandar Mirković

ako.jpg

 
2 коментара

Објављено од стране на 29 јануара, 2016 in Рождественски

 

Ознаке: , , , ,

Анастасија Бијелић СВЕТИ САВА ЖИВИ БЕЗ ГОДИНА, БЕЗ СМРТИ

Он хода кроз мрак
лаганим кораком и без страха
носећи мир у испуцалим шакама
из сваког дела његовог бића
избија светлост, топла и жута
светлост која топи лед
под његовим босим ногама

он хода кроз мрак
не зна којим путем иде
јер пута није било док он није пошао
али сигуран је да стиже тамо где треба
тамо где зна да је потребан
тамо где није имућник ни принц
већ Божји човек

он хода кроз мрак
вековима осветљавајући пут
наше ноге прате
отиске његових стопала
без сумње и страха
верујемо њему
баш као што му је и Господ веровао

Анастасија Бијелић III4

Карловачка гимназија

mileseva

 

 
2 коментара

Објављено од стране на 27 јануара, 2016 in Анастасија Бијелић

 

Ознаке: , , ,

Robert Roždestvenski DELAJ…

Ja sam stvorio sebe

iskusnog.

Iskusnog.

Veštog.

Umornog i užurbanog.

Sigurnog.

Pomalo grešnog.

I shvatih odjednom

da gle

po ulici,

ko stvorenje neobično,

nosi sebe

poznati pametnica,

sav napravljen

od ćutanja.

A taj zapušteni smetenjak –

sa štapom uz koji ne raste –

napravio je od sebe –

od dugmadi,

od pantalona i kaputa –

reste.

A taj –

u praznim anegdotama.

A taj –

zagonetno preplanuo.

A taj –

aneks brkovima

i skromni postament

cigaretama…

Kad ovaj,

cedeći reči prigušeno

rukama bledim mašući,

šetaju

mladi fundamenti.

Bez zidova

(da ne spominjemo pacove!).

Smatraju:

treba požuriti.

Osluškuju razgovore…

Tako

mrvicu

po mrvicu,

gradimo od sebe

nekog.

Kao da je vreme

zamrlo.

I ne zove.

I ne pita…

Ovde

treba razmisliti.

Delaj. Dela

sama će te

izgraditi.

1987

R.I. Roždestvenski – PESME

prepevao: Aleksandar Mirković

delaj

 
1 коментар

Објављено од стране на 17 јануара, 2016 in Рождественски

 

Ознаке: , , ,