RSS

Архиве ознака: Пријатељство

Ралф Валдо Емерсон О ПРИЈАТЕЉСТВУ

***

Истинито и право пријатељство не ломи се као стаклено окно и леденица, него је најтврђа ствар која се може замислити.

[…] Циљ је правог пријатељства измена мисли у облику највеће интимности и угодности. Служи дакле као потпора, утеха и угодност у свима односима и путевима живота и смрти. Као што је подесно за озбиљне дане, за дражесна даривања и извањске шетње, тако је исто подесно и за трновите путеве и тешке часове живота, за животно бродоломство, сиротињу и прогањања. Ми оплемењујемо једно другом дневне потребе послове човечјег живота и улепшавамо га храброшћу, мудрошћу и јединством. Пријатељство не сме никад спасти на нешто обично и непомично. Оно мора бити увек живахно и досетљиво, да тако улије поезије и полета у све, што је иначе само труд и мука.

Извесно се може рећи да пријатељство изискује ретке и драгоцене природе које су доброћудне и једна другој прилагодљиве. Оне морају сем тога бити у једнаком стању. Због тога се врло ретко испуњавају ови услови. Пријатељство може постојати, у потпуној својој савршености, само између двоје, као што кажу, они који су добро упућени у топлу науку срца. […] Два човека морају ступити у једноставнији однос кад остану сами. Сродност одлучује која ће се два човека осамити. Несродни људи дају мало уживања једни другима.

[…] За пријатељство се тражи она врло ретка средина између сличности и несличности двеју душа, која их узајамно дражи, тиме што им показује да је свака од тих двеју душа снажна и властита, а да опет припада једно другој. […] Услов, што га високо пријатељство тражи: бити способан и без њега живети. Ова висока задаћа захтева велике и узвишене способности. Најпре мора бити право двоје, док не буде право једно. Пријатељство треба да буде алијанса двеју снажних и великих природа, које се узајамно погледају, једна од друге се побојава, док не упознају идентичност, која их уједињује испод ове неједнакости.

Само је онај способан за ово удруживање, ко је великодушан, ко је уверен да су величина и доброта вечити циљ и који се љубопитљиво уплићу у своју судбину. Не мешај се у то. Пусти свој дијамант нек узре. Не убрзавај рађање вечнога. С пријатељством треба поступати побожно. Ми говоримо о бирању пријатеља, а они се сами бирају. Поштовање је велики део пријатељства. Поступај с њим као с каквим лепим крајем у природи. Он наравно има заслуга, којих ти немаш и које не можеш оценити, ако га држиш увек за се. Уклони се на страну и дај места тим заслугама, да се подигну и рашире.

[…] Све што је тако узвишено као пријатељство, настојмо постићи величином и снагом нашег духа. Будимо ћутљиви – тако можемо чути шапат богова. Не мешајмо се у свашта. Ко те гони да разгласујеш оно што треба да кажеш само одабраним душама. Чекај док те потреба и трајност не приморају, док се дан и ноћ не буду послужили твојим устима. Једина је награда за врлину – врлина; једини је начин – којим се долази до пријатеља – бити сам пријатељ. Ти се нећеш ништа више приближити неком човеку идући му у кућу. Ако сте неједнаки, тим ће само његова душа брже бежати од тебе. Нећеш никад ухватити искрен поглед у његовим очима. Племените људе видимо већ издалека и они нас одбијају. Зашто да насрћемо? Касно, врло касно, увиђамо да никакви аргументи, никаква представљања, никакве одредбе или обичаји друштвени неће помоћи да успоставимо с њима односе, које бисмо желели. Једино издигнуће наше природе до оног степена, до кога је њихова издигнута, може нам помоћи у томе. Онда ћемо се састати, слити, као вода с водом. Па ако се тада и не састанемо, није ни потребно, јер су они већ у нама. Љубав је по овој последњој анализи, само рефлекс вредности једног човека и другог ког човека. Људи су понекад мењали своја имена са својим пријатељима, да би тиме означили да воле у свом пријатељу своју рођену душу.

[…] Суштина је пријатељства потпуност, тотална великодушност и истинитост. Ту се не сме ни слутити о несталности. Пријатељ је пријатељу бог, да би се могли међусобно уважавати.

 

Превод: М. Морачина

Из есеја ПРИЈАТЕЉСТВО, Духовни закони, Партенон, Београд, 2012

Victor Schramm

Victor Schramm

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 19 марта, 2018 инч Емерсон

 

Ознаке: , ,

Бела Хамваш – ПРИЈАТЕЉСТВО

Бела Хамваш – ПРИЈАТЕЉСТВО

СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ

1.
Платон каже да је прареч заједнице закон, Аристотел каже Филија. Обојица могу бити у праву. Оно што уједно одржава заједно, то је закон изнад бића. Али оно што ствара заједницу, то је пријатељство које живи у бићима. Филија значи пријатељство, али ово пријатељство није идеја. Много је више само биће. Где постоји раздор, претпоставља се да је присутан Ареј, олујни; где постоји љубав, претпоставља се да је присутна Афродита, она која разрешава противречности; где постоји пријатељство, претпоставља се да је присутна богиња Филија. И Аристотел мисли, ако много хиљада и милиона људи станује на једном месту, говоре једним језиком, негују једну баштину, придржавају се једног моралног реда – то је све чудо богиње Филије. Без ње би Ла Брије био у праву, јер он каже: изненађен сам што човечанство не живи у једној држави, не верује у једну религију, не говори једним језиком – ако погледам многоврсност и разноврсност…

View original post 2.623 more words

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 новембра, 2016 инч Хамваш

 

Ознаке: , ,