RSS

Архиве ознака: Просвета

Октавио Паз ДРУГА ОБАЛА

Ако је свет светог посебан, како ћемо онда у њега продрети? Помоћу онога што Кјеркјегор назива скоком, а ми Шпанци салто мортал. Хуи-ненг, кинески патријарх из VII века, овако објашњава главно искуство будизма: Махапрајнапарамита је санскртски термин за западну земљу; на језику Танг то значи: велика-мудрост-досегнута-друга-обала… Шта је Прајна? Прајна је мудрост… Шта је Парамита? Досегнута друга обала… Приволети се објективном свету значи приволети се циклусу живљења и умирања, што је као таласи што се дижу на мору; то се зове: ова обала… Ако се одвојимо од објективног света, онда нема ни смрти ни живота и сви смо као вода која непрестано тече; то се зове: друга обала.

 

Превод: Радоје Татић

 

Из есеја Друга обала, ЛУК И ЛИРА, Просвета, Београд, 1990

 

obala

 
2 коментара

Објављено од стране на 4 новембра, 2018 инч Паз

 

Ознаке: , , , ,

Ева Липска ОДАНДЕ

 

Знамо да је од оне торте

већ десет. Двадесет година. Отприлике. Отприлике.

Дрхти рука која дохвата кашичицу.

Сенице само то чекају.

 

Погледај ми у очи. Да ли је вредело?

Смејемо се празнини.

Последња патрола предаха

наговара нас на љубав.

 

Гласник Оданде је већ стигао

Али неће да жури.

Нешто ће још појести. Прошетаће по граду.

Посетиће изложбу птица и надреалиста.

Договориће се с гробљем за каснији термин.

 

После ће га можда увући

Рђајућа ноћ. Наркотична љубавница.

Вотка која тече у потоцима.

Једноставно наш живот.

 

За оне Оданде смрт је безбрижост.

У случајној улици

неслучајни случај.

 

Да ли тако треба да буде? Да ли је то судбина?

Смејемо се празнини

одлажући за касније

све последње тренутке.

 

Просвета, Београд, 2005.

 

Vincent van Gogh

Винсент ван Гог

 
1 коментар

Објављено од стране на 28 марта, 2016 инч Липска

 

Ознаке: , , ,

Ева Липска СЕЋАЊЕ

Пена маслачака. Поново нана.
Стално се иза мене заплиће о стихове.
Сидолом брише речи. Месингане браве.

Пази на степенице, стави топао шал.

У огледалу пустош у сивом капуту.
С рукавима излизаним на лактовима.
Двојник твоје љубави наслоњен је на капију.

Како да ти објасним отиске
прстију на устима.
Кад све није речено.

И због чега би
уосталом нема више ни тог језика.
Ни нас. Ни звезде
која је дежурала.

Превела: Бисерка Рајчић

Негде другде, Просвета, Београд, 2006

Marcel Rieder

Marcel Rieder

 
2 коментара

Објављено од стране на 9 марта, 2016 инч Липска

 

Ознаке: , , , ,