RSS

Архиве ознака: Рад

Октавио Паз РУКОПИС

Док перо хартијом пише

у било који самотни час,

ко ли га води?

Коме ли пише онај који пише мноме,

обали сазданој од усана и сна,

смиреном брегу, заливу,

рамену да се заборави свет засвагда?

 

Неко пише у мени, покреће ми руку,

одабира реч, зауставља се,

колеба се између плавог мора и зеленог брда.

Слеђеним жаром

проматра оно што пишем.

Њега све сажиже праведна ватра.

Али тај судија такође је жртва

и док ме осуђује, осуђује себе:

никоме не пише, никога не зове,

исписује себе самога, у себи се заборавља,

искупљује себе, и постаје ја.

 

Превод: Бранислав Прелевић

 

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979.

rukopis

 
1 коментар

Објављено од стране на 27 новембра, 2016 in Паз

 

Ознаке: , , , ,

Октавио Паз УНУТРАШЊОСТ

Зараћене мисли

Хоће да ми распрсну чело

 

Стазама птичјим

Рукопис напредује

 

Рука размишља гласно

Једна реч дозива другу

 

Листом по коме пишем

Стижу и одлазе бића која видим

 

Корњача стол књига

Свијају крила и одмарају

 

Упалише се светиљке већ

Ко лежај се отвара и затвара час

 

Са црвеним чарапама и бледим лицем

Улазите ти и ноћ

 

Превод: Бранислав Прелевић

 

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979.

paz-3

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 5 новембра, 2016 in Паз

 

Ознаке: , , , , , ,

Октавио Паз ПЕСНИК

  • Музика и хлеб, млеко и вино, љубав и сан: бесплатно. Велики смртоносни загрљај противника који се воле: свака рана је извор. Пријатељи добро оштре своје оружје, спремни за завршну распру, распру ка смрти за цео живот. Крстаре кроз ноћ спојени љубавници, звезде и телеса здружени. Човек је храна човекова. Знање се не разликује од снивања, снивање од чина. Поезија је запалила ватру свим песмама. Престаше речи, престаше слике. Укинуто растојање између имена и ствари, именовати значи стварати, а маштати – рађати.

  • Привремено, узимај штап, теориши, буди тачан. Плаћај своју цену и стичи своју плату. У слободним часовима паси до распукнућа: има големих брда часописа. Или се накриви сваке вечери на сто кафеа, са језиком натеченим од политике. Ћути и гестикулирај: све је исто. У неком граду већ су припремили твоју казну. Нема излаза који не води срамоти или стратишту: имаш снове сувише јасне, потребна ти је чврста филозофија.

Превод: Бранислав Прелевић

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979

paz-2

Geoffry Johnson

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 5 новембра, 2016 in Паз

 

Ознаке: , , , , ,

Октавио Паз ДЕВОЈЧИЦА

Између вечери која траје

И ноћи која се хвата

Пребива поглед једне девојчице.

 

Одлаже свеску и писање,

Претворена у два укочена ока.

На зиду светлост престаје.

 

Гледа ли она свој крај ил’ почетак?

Ипак ће рећи да не види ништа.

А бескрај је прозрачан.

 

Наће ни знати да га гледаше.

 

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979

paz1

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4 новембра, 2016 in Паз

 

Ознаке: , , ,

Бертолд Брехт ЧУЈЕМО: ВИШЕ НЕЋЕШ ДА РАДИШ С НАМА

Чујемо: Више нећеш да радиш с нама.

Одвећ си уморан. Не можеш више да трчиш.

Одвећ си трудан. Не можеш више да учиш.

Смртно си сморен.

Не може се захтевати од тебе да још нешто учиниш.

Па знај:

Ми то захтевамо.

 

Ако си миран и усниш,

Нико те више неће пробудити и рећи:

Устај, јело је ту.

Зашто да јело буде ту?

Ако не можеш да трчиш,

Лежаћеш. Нико те

Неће потражити и рећи:

Извршена је револуција. Творнице

Чекају на тебе.

Зашто да се изврши револуција?

Ако си мртав, сахраниће те,

Био ти крив за своју смрт или не био.

 

Кажеш:

Одвећ дуго си се борио. Не можеш више да се бориш.

Па чуј:

Био ти крив или не био:

Ако не можеш више да се бориш, пропашћеш.

 

 2.

Кажеш: одвећ дуго си се надао. Не можеш више да се надаш.

Чему си се надао?

Да ће борба бити лака?

Није тако.

Наш положај је гори него што си мислио.

Овакав је:

Ако не учинимо натчовечански напор,

Изгубљени смо

Ако нисмо кадри да учинимо оно што нико не може да захтева од нас.

 

Пропашћемо.

Наши непријатељи баш и чекају

да се уморимо.

 

Кад је борба најогорченија,

Борци су најуморнији.

Они борци који буду одвећ уморни – губе битку.

 

Песме сиротог Б. Б., Рад, Београд, 1985.

breht 1.jpg

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9 августа, 2016 in Брехт

 

Ознаке: , , ,

Шејмас Хини КОПАЊЕ

Између мог прста и палца

Здепасто перо лежи; лагодно као пиштољ.

 

Под мојим прозором чист, оштар звук,

То ашов у пескушу тоне:

Мој отац риља. Гледам доле

 

Док му се затегнута задњица међ цветним лејама

Ниско нагиње, па се двадесет година уназад опет јави

Сагињући се ритмично преко бразди за кромпир

Где је риљао.

 

Груба чизма угнежђена на уху ашова, држаља

Уз унутрашњу страну колена чврсто дигнута.

Ишчупао би стабљику, сјајну оштрицу зарио дубоко,

Па расуо младе кромпире, а ми их скупљали

И волели њихову хладну тврдоћу у рукама.

 

Стари је, богами, умео да ради ашовом.

Баш као и његов стари.

 

Мој деда је вадио више тресета дневно

Но било ко на Тонеровом блату.

Једном му донесох боцу млека

Лабаво запушену папиром. Он је диже,

Отпи, па одмах навали

Да реже и стеже вешто; наслага бусења беше му

До изнад рамена, а све је дубље залазио

За добрим тресетом. Копајући.

 

Свеж запах раскопаног кромпиришта, муљање и шљапкање

Гњецавог тресета, све ми се то у глави разбуди.

Али ја немам ашов да такве људе следим.

 

Између мог прста и палца

Здепасто перо лежи.

Копаћу њиме.

 

Превео: Срба Митровић

 

Из књиге Мочварна земља, Издавачко предузеће Рад, Београд, 2000.

kopanje

Ван Гог

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 6 јула, 2016 in Хини

 

Ознаке: , , , , ,