Рајко Петров Ного ЗАТВОРИ КАПКЕ СПУСТИ РЕЗЕ

Затвори капке спусти резе

Препиши мртву срму зиме

Коју по добу студен везе

У катрене и чисте риме

 

Отвори врата тачној смрти

И залеђеном шупљем свету

У строги ритам у стих шкрти

Смрт је код куће у сонету

 

У празну љуску плазму саспи

Прашину срца зрнце соли

И задњу жишку згаслог лета

 

Онда бензином све то полиј

Па у пламену слатко заспи

Смрт кротко пева из сонета

 

У долу шушти јечам, Оrpheus, Нови Сад, 2013

 

 

Рајко Петров Ного СУНЦОКРЕТ

Већег лудака нема…

 

Шија му се од тежина искривила –

нејак је то ослонац за главу блесаву,

од сунца обневиделу,

у светлост лудо заљубљену

ко монах онај звездочатац

што у самштини скапа

(док му се ласте по рукавима гнезде)

низ реку пиљећи у звезде.

 

Па и кад оболео, од туге свео,

стидљиво огромну главу срцу ближе пригне,

и кад му зенице ситне поиспадају,

он и тад сунце упорно сања–

као у мају.

 

Лудака већега нема…

David Burliuk