RSS

Архиве ознака: Сава Росић

Фјодор Михаилович Достојевски ЖИВОТ ЈЕ ДАР…

***

„Брате! Нисам утучен нити сам клонуо духом. Живот је свугде живот, живот је у нама самима а не у спољашњем. Уз мене ће бити људи, и бити човек међу људима и остати заувек човек, без обзира на било какве несреће не бити утучен нити клонути – ето, у чему је живот, у чему је његов задатак. Тога сам свестан. Та идеја ушла ми је у пут и крв. Да, истина! Она глава је стварала, живела високим животом уметности, која је спознала и навикла се на узвишене потребе духа, та глава већ ми је скинута с рамена. Остали су сећање и ликови које сам створио и још нисам оваплотио. Израњаваће ме, истина! Али у мени је остало срце и иста она пут и крв, која такође може и да воли, и да пати, и да жели, и да памти,  а то је ипак живот! (Д. XXVIII Кн. I, 162).“

***

„Нема горчине ни срџбе у души мојој, тако бих хтео да волим и загрлим било кога од пређашњих у овом магновењу. То је радост, осетио сам је данас, опраштајући се са мојим најмилијима пред смрт. (…) Када се осврнем на прошлост и помислим како је узалуд протраћено времена, колико га је пропало у заблудама, у грешкама, у доконости, у неумећу да живим; како га нисам ценио, колико пута сам грешио против срца свог и духа – срце ми закрвари. Живот је дар, живот је срећа, сваки тренутак могао је бити век среће. Кад би младост знала! Сада, мењајући живот, препорађам се у нови облик. Брате! Кунем ти се да нећу изгубити наду и сачуваћу дух свој и срце у чистоти. Препородићу се набоље. Ето све наде моје, све утехе моје (Д. XXVIII Кн. I, 164).“

Из писама брату

Превод: Сава Росић

Из текста: Владимир Николајевич Захаров, ДОСТОЈЕВСКИ И ЈЕВАНЂЕЉЕ. Објављен у књизи ДОСТОЈЕВСКИ: ПИСАЦ И ПРАВОСЛАВЉЕ. Београд: CATENA MUNDI, 2020.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13 новембра, 2020 инч Достојевски

 

Ознаке: , , ,