***
Данас је Видов-дан, браћо моја, да би отворили душе наше, ране наше, да нас Христос види, да нас види наш распети Бог. Данас је Видов-дан, да би отворили наше закречене гробове, да би пронашли све наше мртваце, које васкрснути треба. Данас је Видов-дан, да би видели како је огромно гробље наше, како је огромна множина мртваца наших, а како је мало и нимало моћи у нама да их васкрснемо, да их из гробова дигнемо. Видов-дан је данас , браћо драга, да би видели да је земља препуна мртвацима, и да не може опстати без Бога Који васкрсава, и да ће људи без Христа иструлети у гробовима грехова својих, и да ће човечанство извршити самоубиство од очајања, ако се не врати Христу и не падне пред ноге његове. ‒ О, да би данас на Видов-дан виделе очи наше да нас из гробова наших једнако васкрснути може васкрсли Бог Христос! ‒А он је тако благ; он је Бог благих вести: „ходите к мени сви који сте уморни; ходите к мени сви којима људи пелен пружају, ја ћу вас нахранити благим вестима. У пеленски горке дане ја вам доносим љиљански благе вести; ходите к Мени. Оставите грех, грех је увек горак, и не воли благе вести моје… Ходите к Мени“.
Из беседе Видов-дан у Оксфорду, Сетве и жетве, Београд: Манастир Ћелије, 2007.
Ознаке: Јустин Ћелијски, Сетве и жетве
