RSS

Архиве ознака: Сидро

Бранислав Живановић ХИЉАДУ РАДОСТИ

Писање је радост хиљаду

отшкринутих шкољки,

гласова керамичких вулви;

враћање и изнова рађање

првих плачева, мокрих

од суза муза набреклих груди.

 

Припрема за смрт

лишена свог почетка

траје и завршава

као једини лек против свих болести.

 

Желим да умрем на јавном читању;

под лампом или лектиром јутра;

у пола речи загрцнут,

у синкопи,

полуритму,

између четвртина;

прекинут бесповратно,

заустављен у безвремену,

а вечно будан за откуцаје света

под жељеним загрљајем

од ког пуцају ребра.

 

Јер не пишем за фарисеје,

господаре и литерарне конфекционаре,

бирократе белих рукавица, чела и јетре

од извештачене разборитости

краткометног растојања,

 

већ за хендикеп и жуту мрљу срдачности,

емотивно растројене,

гуке и скршене руке,

подрумаре весеља и сребро усамљености

дуговечног окончања.

 

Пишем за гробове

без имена и датума у костима,

за писмо достојно лажног патоса

ових редова.

 

Јер више нема хероја и великих жеља.

Постоји само радост написаног;

епифанија која скида рамена

и не бира крила, већ канџе и падобран

за силазак у вазнесење,

где сваки пад је успон

и сваки успон је пад

у неминовност

нових-истих форми,

нових-истих шкољки,

нових-истих вулви,

нових-истих гласова

првог плача

разбијеног

у хиљаду радости писања.

 

4 T

Carol Hart

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 28 новембра, 2017 инч Живановић

 

Ознаке: ,