RSS

Архиве ознака: слобода

Владан Десница БУДИ ОНО ШТО ЈЕСИ

„Тајна јаких је у томе да, кад то устреба, умију бити слаби, тајна слободних у томе да у датом часу умију обесити о клин своју слободу. А тајна слабих је у томе што умију само роптати, пуни своје „слободе”, с којом не знају што би започели, сем да се њоме хладе, као лепезом.[…] И за посљедњега је не мања трагедија ако залута међу оне прве него за оног првог ако залута међу ове посљедње. Ствар је напросто у томе да треба бити оно што јеси. Али то није ни издалека онако лако као што на први мах може да изгледа, а куража да будемо оно што јесмо – па ма што били – није ни најмања ни најјевтинија од свих куража. Та максима – буди оно што јеси – елиптична и наоко бесмислена, као што су готово све максиме у којима се кондензује једно целоживотно искуство, била је једна од оних неколико којих сам се у животу досљедно држао. И чини ми се да никад није изневјерила. Наравно, то не треба схватити  тако да је извела ствар на добар пут, већ само да никад није демантовала своју истинитост.

Постоји та мала жежена ситница коју сам испекао кроз кушање живота: има у слабости нека њена специфична, баш њој својствена снага, коју јаки не познају.И каткад је, усуђујем се рећи, та снага слабих јача и херојскија од снаге јаких. А што она практично ничему не води и више­ мање ничем другом не служи доли својој самоспознаји – то је друга ствар. Али ето, једнако као и она врста слободе, и ова врста снаге једина је коју прихваћам.

Него, с временом бих се сасвим вјероватно био поколебао, па бих и ту своју снагу и слободу био подвргао сумњи, као и све друго. Али су ме у увјерењу подржали баш они слободни и јаки: у њиховом надмоћно презривом подсмијеху учинило ми се да сам запазио трачак позлијеђености: одакле одрпанцу такав луксуз! Жедно сам изгледао даље знакове: пази! Ако се тај израз надмоћности ружно укочи, ако се осмијех у углу усана уследи у црну бору горчине – тад ће то значити… Први, можда једини пут у животу, имао сам сасвим сигурну ту испразну и нечедну импресију: Нема шта! То је завист!“

 

Прољећа Ивана Галеба, Савремена администрација, Београд, 1964.

desnica-2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 29 децембра, 2016 in Десница

 

Ознаке: , , ,

Џ. М. Куци ФО

„Није нам неопходно да знамо шта значи слобода. Слобода је реч као свака друга. Она је као дашак паре, седам слова на таблици. Она је само име које дајемо својој жудњи, тој што је помињеш, жудњи да будемо слободни. Нас занима жудња, не име. Ако речима не можемо исказати шта је јабука, нико нам не брани да јабуку поједемо. Довољно је да знамо имена својих потреба и да та имена умемо да искористимо како бисмо своје потребе задовољили, као што користимо новчиће да купимо храну кад огладнимо.“
„Ако се дамо у потрагу за рупама тачно онаквих облика како бисмо у њих могли удомити крупне речи као што су Слобода, Част, Блаженство, довека ћемо се клизати и спотицати и обазирати око себе. Те су речи бескућнице, луталице као небеска тела, и то је крај приче.“

Пол Гоген

Пол Гоген

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 23 маја, 2015 in Куци

 

Ознаке: , , ,