Ствари
које смо волели
зар изгубљене су заувек:
зелена столица, очева шкриња
и благи мир са њима.
У пустоме свету осаме
ја сањам блиске ствари.
О како силан јер узалудан
напор је мојих прстију
тај блиски мир да ухвате,
у шкољку руку затворе;
ти прсти – пужа рогови
на друге, на јаве додире.
Jane Palmer
