RSS

Архиве ознака: Треба остати

Иван В. Лалић ТРЕБА ОСТАТИ

Треба остати, можда за љубав очију

Ненапуњених, можда за љубав оне птице

Што пева у слепој улици. Можда за љубав

Љубави, неког осмеха што још трепти,

ухваћен као жути лептир у давним огледалима вида.

За љубав усана, за љубав папрати и нежности

И деце неогвожђене, и негованих прозора,

Треба остати. Знам, срушио се ветар

Оловних крила на изрешетану пустару,

Знам, израсле су мртвоплаве гвоздене шуме

Из опаког сна земље, побледело је море

Од песка и мржње. Свеједно, треба остати.

 

Можда за љубав крви, њене слане доброте,

Невиног полубога у жубору њене таме,

За љубав буновне крви и њених становника,

Живих и мртвих, неукроћених, нежних,

Можда за љубав плаве боје поподневног неба,

За она мала трајања под куполама светлости,

За љубав састајања, свеједно; треба остати,

Неуплашен звекетом што зуји у напрслом слуху

Земље, ко стршљен на уснама спавача у биљу.

 

Треба остати, и зато треба волети,

Наоружан до зуба, насмејан до очију,

Остати за љубав очију, за љубав љубави

У жутом живом песку времена.

 

Време, ватре, вртови, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997

leptir 1.jpg

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 15 августа, 2016 in Иван В. Лалић

 

Ознаке: , , , ,