RSS

Архиве ознака: Умеће стиха

Борхес ЗАГОНЕТКА ПОЕЗИЈЕ (одломци)

***

Целог живота читам, анализирам, пишем (или се окушавам у писању) и уживам. Схватио сам да је ово последње најважније од свега.
***
Мислим да је Емерсон негде записао да је библиотека нека врста чаробне пећине која је пуна покојника. А ти покојници могу се поново родити, могу се вратити у живот када отворите странице које су исписали.
***
Када говоримо о бискупу Берклију (који је, да вас подсетим, пророчански предвидео величину Америке), сећам се да је он написао да се укус јабуке не налази ни у самој јабуци – јабука не може себе да куша – ни у устима онога ко је једе. Потребан је контакт између њих. Исто се догађа и са књигом или са збирком књига, са библиотеком. Јер шта је књига сама по себи? Физички предмет у свету физичких предмета. Низ мртвих симбола. А онда наиђе прави читалац и те речи – или боље, поезија иза тих речи, јер саме речи су пуки симболи – оживи, па добијемо васкрсење речи.
***
Мислим да је прво читање неке песме оно право, а после тога заносимо се у уверењу да се то осећање, тај утисак, тај утисак, понавља. Међутим, као што рекох, може то да буде пука оданост, пука варка сећања, пуко неразликовање између наше страсти и страсти коју смо некада осећали. Тако би се могло рећи да поезија сваки пут представља нов доживљај. Сваки пут кад прочитам неку песму, долази до тог доживљаја. И то је поезија.
***
Један од црквених отаца рекао је да је једнако опасно ставити књигу у руке незналице као ставити мач у руке детета. Шопенхауер је писао да људи погрешно мисле да куповином књиге купују њену садржину. Понекад, док посматрам мноштво књига које имам код куће, осећам да ћу умрети пре него што их прочитам, па ипак не могу да одолим искушењу да купим нове књиге.

Борхес, Загонетка поезије, Умеће стиха, Службени гласник, Београд, 2012

nema vremena 2 Janos Laszlo Aldor

Janos Laszlo Aldor

 
2 коментара

Објављено од стране на 7 фебруара, 2016 инч Борхес

 

Ознаке: , , , ,