RSS

Архиве ознака: Филозофске урвине

Отац Јустин Ћелијски ОКО ВИДЉИВОГ, И ИЗА ВИДЉИВОГ, ПРОСТИРЕ СЕ БЕЗОБАЛНО МОРЕ НЕВИДЉИВОГ

„Невидљиво је срце видљивог, језгро видљивог. Видљиво није ништа друго до љуска око невидљивог. Безбројни су облици у које се облачи невидљиво. Облачи и пресвлачи. Видљиво је сунце, али је невидљива и сила која га загрева. Видљива су многобројна сазвежђа, али је невидљива сила која их мудро креће и води кроз бескрајна пространства те се не сударају. Видљив је магнет, али је сила његова невидљива. Видљива је земља, али је тежа невидљива. Видљив је славуј, али је невидљива животна сила која га држи у постојању. Видљива су многа бића на земљи, али је невидљива сила која их уводи у живот и држи у границама живота. Видљива је трава, видљиво је биље, видљиво је цвеће. али је невидљива сила која из једне исте земље производи разноврсне траве, разнолико цвеће, различите плодове.

(…) Све што је најглавније у човеку – невидљиво је. Око је човеково видљиво, али сила која оком гледа – невидљива је. Поступци су човекови видљиви, али сила која човеково хтење претвара у поступке – невидљива је. Тело је човеково видљиво, али је невидљива сила којојм тело живи, креће се и постоји. Назвати ту силу супстанцијом, душом, ентелехијом, животним полетом, вољом или којим другим називом, свеједно: она је невидљива. А то значи: видљиво биће које ми називамо човеком, живи и постоји нечим невидљивим.

Човек је најбољи пример како се невидљиво претвара у видљиво: његове невидљиве мисли, његова невидљива осећања, његове невидљиве жеље претварају се у видљива дела, у видљиве поступке, у видљиве подвиге. Ма с које стране посматран, човек, сваки човек је чудотворац самим тим што је човек, јер непрестано чудотвори: претвара невидљиво у видљиво. Брани ли част своју, гле, он брани нешто невидљиво, и готов је да за невидљивост жртвује оно што је видљиво на њему: тело своје. Као осећање, љубав је нешто невидљиво, али колико је живота жртвовано за њу, невидљиву! По бићу свом, савест је нешто најунутрашњије, најневидљивије; али по стварности својих пројава, шта је од ње очигледније и опипљивије? Људи заступају своја убеђења, иду у смрт за њих; а зар она нису нешто невидљиво? И уопште, све су човекове мисли, и осећања и жеље, и убеђења, у суштини, нешто невидљиво, иако су њихове манифестације очигледне и опипљиве. Видљиви човек је само пројава, пројекција невидљивог човека: спољашњи – унутрашњег. Видљиви стоји на невидљивом, и постоји невидљивим и од невидљивог.“

 

Из есеја НЕВИДЉИВО У ВИДЉИВОМ, Филозофске урвине, Београд, 1999.

 

desanka 2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 17 маја, 2020 инч Јустин Ћелијски

 

Ознаке: ,