RSS

Архиве ознака: Царство духа и царство ћесара

Николај Берђајев ЧОВЕК И ТЕХНИКА

Улога технике је двојака; она има и позитиван и негативан значај. Није потребно негирати научно-техничка открића већ духовно овладати њима. Као судбоносна последица технике потчињене тек властитом закону који рађа техничке светске ратове јавља се прекомеран пораст етатизма. Држава се чини свемогућом, све тоталитарнијом и не само у тоталитарним режимима она не жели да призна никакве границе своје власти и посматра човека тек као своје средство и оруђе. Власт технике има још једну, за човека веома тешку, последицу на коју његова душа није довољно припремљена. Долази до страшног убрзања времена и брзине коју човек не може достићи. Ниједан тренутак није вредност за себе, он је тек средство за тренутке који следе. Од човека се тражи невероватна активност од које он не може да дође к себи. Али ти активни тренуци чине човека пасивним. Он постаје средство ванљудског процеса, он је тек функција производног процеса. Активност човековог духа се смањује. Човек се вреднује утилитарно, по својој производности. То је отуђење човекове природе и разарање човека. Из техничке епохе произилази такође активно ступање у историју огромних људских маса и то управо тада када су оне изгубиле своја религиозна веровања, маса које се не могу изједначити са радним класама. Све то чини дубоку кризу човек а и људске цивилизације.

***

Није потребно негирати технику, већ је потчинити духу. […] Само преко духовног начела, које је веза човека с Богом, човек постаје независан и од природне нужности и од и од власти технике. Али развитак духовности у човеку не означава гађење према природи и техници, већ овладавање њима. Проблем који стоји пред човеком је још сложенији: с механизованом природом не може бити узајамног додира. Стари додир човека са животом природе сада је могућ тек преко духовног погледа, он не може бити просто органски у старом смислу речи.

Превод: Никола Кајтез

Царство духа и царство ћесара, Светови/ Добра вест, Нови Сад, 1992.

vojo stani'

Војо Станић

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 22 фебруара, 2018 инч Берђајев

 

Ознаке: , ,

Николај Берђајев ТАЈНА ЧОВЕКОВОГ ПОСТОЈАЊА

***

Човек не може бити самодовољан, то би значило да га нема. У томе је тајна човековог постојања: оно доказује постојање вишег реда него што је човек, и у томе је човеково достојанство. Човек је биће које превладава своју ограниченост, које трансцендира ка вишем. Ако нема Бога као Истине и Смисла, ако нема највише Правде, све се чини површним, нема ка коме и ка чему да се развија. Ако је, пак, човек Бог, онда је то најбезнадежније, најповршинскије и ништавно. Свака квалитативна вредност већ показује да је у људској пути оно што је више од човека. И то што је више од човека, тј. божанско, није спољашња сила која над њим стоји и њиме господари, већ то што га у њему самом чини пуним човеком јесте његова највиша слобода. Овде је сама разлика трансцедентног и иманентног терминолошки условљена и указује на неодређену парадоксалност у условима нашег времена. Човек је у освит свог постојања претпостављао постојање божанског, мада у најгрубљем облику. Ако нема Бога, ако нема правде која се уздиже над светом, онда је човек у целини потчињен нужности или природи, космосу или друштву, држави. Слобода човека је у томе да осим царства Ћесара постоји још и царство Духа. Постојање Бога открива се у постојању духа у човеку. И Бог није налик ни на силу природе, ни на власт у друштву и држави. Бог је слобода, а не нужност, не власт над човеком и светом, не врховни узрок који делује у свету.

Превод: Никола Кајтез

Човек и Бог. Духовност. Царство духа и царство ћесара, Светови/ Добра вест, Нови Сад, 1992.

 

mihail nesterov

Михаил Нестеров

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 28 јануара, 2018 инч Берђајев

 

Ознаке: , , , ,