RSS

Архиве ознака: Читање

Андреј Тарковски О СВРСИ УМЕТНОСТИ И ЧИТАЊА

***
Циљ уметности је да припреми човека за смрт, да преоре и избразда његову душу, учинивши га способним за окретање добру.
Додирнута ремек-делом, особа почиње да ослушкује у себи исти онај позив истине који је потакао уметника на стваралачки чин. Када је успостављена веза између дела и његовог уживаоца, следеће искуство је сублимна, очишћујућа траума. Унутар те ауре која уједињује ремек-дела и публику, најбоље стране наших душа излазе на видело, и ми чезнемо да се оне ослободе. У тим тренуцима ми себе спознајемо и откривамо бездану дубину наших моћи, као и најдаље домете наших осећања.
***
Човечанство још није читало дела великих песника, јер њих могу читати само велики песници. Већина их чита као што чита звезде, у најбољем случају астролошки, а не астрономски. Већина људи учи да чита ради тричаве користи, као што учи да рачуна ради вођења књига, да их не би преварили у трговини, а о читању као о племенитој интелектуалној вежби знају мало или ништа; а само је то читање у високом смислу – не оно што нас уљуљкује као луксуз и успављује племените способности, него оно кад се пропињемо на прсте да бисмо читали и чему посвећујемо часове у којима смо најчилији и најбуднији.

Одломци из књиге „Вајање у времену“ Андреја Тарковског

ТАРК

Advertisements
 
2 коментара

Објављено од стране на јул 1, 2015 in Тарковски

 

Ознаке: , , ,

Rejmond Karver ČITANJE

Život svakog čoveka je tajanstvo, baš kao
što je tvoj, i moj. Zamisli
dvorac sa prozorom koji gleda
na Ženevsko jezero. Tu je na prozoru
za toplih sunčanih dana čovek
toliko zadubljen u čitanje da ne pogleda
u jezero. Ili ako i pogleda, zabeleži mesto prstom,
podigne pogled, i zuri
preko vode u Monblan,
i dalje, u Selah, Vašington,
gde je sa devojkom
i napija se po prvi put.
Poslednja stvar koje se seća, pre
no što mu je pukao film, jeste da ga je ona pljunula.
Nastavio je da se opija
i biva pljuvan godinama.
Ali neki će vam ljudi reći
da je patnja dobra za karakter.
Možete da verujete šta god hoćete.
U svakom slučaju, on se
vraća čitanju i neće se
osećati krivim zbog svoje majke
koja luta u svom brodu žalosti,
i koja razmatra svoju decu
i njihove nevolje što se nastavljaju i nižu.
Ne namerava ni da misli
o bistrookoj ženi koju je jednom voleo
i o njenom porazu od ruke istočnjačke religije.
Njena žalost nije imala početka i nije imala kraja.
Neka bilo ko iz dvorca, ili Selaha,
iskorači da pokaže saosećanje s čovekom
koji po čitav dan sedi u prozoru i čita,
kao slika čitača.
Neka sunce priđe bliže.
Neka i sam taj čovek priđe bliže.
Šta bi, dođavola, mogao da čita taj čovek?

Garcin

Garcin

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јун 3, 2015 in Карвер

 

Ознаке: , ,