RSS

Архиве ознака: Јосиф Бродски песме

Јосиф Бродски ЈУЛСКИ ИНТЕРМЕЦО

 

сенима пријатеља Д.Ђ. 
                              преводилац

Девојке, које смо варали,
са којима смо спавали,
пријатељи, са којима смо пили,
рођаци, који су нас облачили и хранили,
браћа и сестре, које смо толико волели,
познаници, суседи на спрату које смо знали,
наши школски другови, наши учитељи, да, сви заједно —
зашто их не виђам више.
куда су нестали.

Приближава се јесен, која по реду јесен се ближи,
нова јесен у лишћу чудно, непознато шуми,
ево опет преда мном пролазе, ноћу пролазе,
у белој светлости дана, лица прелепа и незнана.
Зар су они мртви, сви, зар је то истина —
свако ко ме је волео, лагао, слатко насмејао,
зар то не скрива крик мога брата даљина,
зар су они отишли,
а ја остао.

Пролазим сâм, не срећем више никога,
овде сам, између старих и нових улица,
доста ми је уских, углачаних, степеница,
и станова туђих што над мојим болом звоне.

То звони, звони нови живот над мојим плачем,
на нове, које по реду, љубави се навикавам, на губитке,
на непозната лица, на туђе звуке, на нове ужитке,
звони, само звони, преда мном затварај врата.

Шуми нада мном, својим новим, широким крилом,
треси се пода мном, прави ми сену
тврдим каменом својим
светлим каменом својим сијај из мрака,
а мене остави, остави ме 
мртвима мојим.

1961.
 

Препевао: Александар Мирковић

Vincent van Gogh 29

Vincent van Gogh

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 29 јула, 2016 in Јосиф Бродски поезија

 

Ознаке: , , ,

Јосиф Бродски ЗАХВАЛНОСТ

https://www.youtube.com/watch?v=l1m7usyH6ZA

У кавез улазих место дивље звери,

одслужих рок, урезах име на бараку

и живех на мору, рулет ме изневери,

ручах, ђаво га знао са ким све, у фраку.

С висина ледника гледах пола света,

хранитељку земљу моју одбацих.

Трипут тонух, распорен сам два пута;

од људи што ме заборавише град направих.

Тумарах степема што памте крик Хуна,

облачих што се поново враћа у моду,

сејах раж, покривах терпапиром гумна

и једино што не попих суву воду.

Црне зене конвоја у своје снове пустих,

хлеб прогонства до корице пождеран је.

Сем кукњаве све књигама мојим допустих,

пређох на шапат. Четрдесета ми је.

Шта да кажем о животу? Испостави се дугом.

Са патњом само осећам солидарност.

Али све док ми уста не запуше глином,

из њих ће се чути једино захвалност.

1980

Ј.А. Бродски – Сабране песме

Препевао: Александар Мирковић

zahvalnost

 
3 коментара

Објављено од стране на 23 јануара, 2016 in Јосиф Бродски поезија

 

Ознаке: , , ,

Јосиф Бродски ПОСВЕТА

Ни ти, читалац, ни ултрамарин

завесом скривен, ни сјај смеђег мебла,

ни дар – најлепши костим балеринин,

ни светиљке превијеног дебла

– као угаљ, подаци са севера,

и о железничким удесима –

осим, што излазе из мог пера,

нису ни у каквим односима.

Ти за мене не постојиш; у очима

твојим ја сам само – ћирилица, рима…

Но сличност два система небивања

јача је, од две форме постојања.

Листај ме и листај зато – док слика

текста не засија, химна поноћна.

Ти – сви или нико, и језика

безадресна искреност међусобна.

1987

Ј. Бродски – Сабране песме

Препевао: Александар Мирковић

posveta.jpg

 
1 коментар

Објављено од стране на 9 јануара, 2016 in Јосиф Бродски поезија

 

Ознаке: , , , ,

Josif Brodski – ŠTA TREBA ZA ČUDO

 

Šta treba za čudo? Kožuh se navuče,
prstohvat od danas, mrvica od juče,
i sa pregršt sutra očima još treba
ogrizak prostranstva i komadić hleba.

I čudo se desi. Zato što čudesa
zemlji teže, u pameti im adresa,
do kraja se trude sa toliko žara,
pa čak i u pustinji pronađu stanara.

A dom napustiš li – upali kad krećeš
za oproštaj zvezdu na četiri sveće,
neka svet bez stvari obasja od tog trena,
i prati te u stopu za sva vremena.

25.XII 1993.

J. Brodski – Sabrane pesme
Prepevao: Aleksandar Mirković

cudo

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 21 новембра, 2015 in Јосиф Бродски поезија

 

Ознаке: , , ,

Јосиф Бродски НЕ ИЗЛАЗИ ИЗ СОБЕ

 

Не излази из собе, не чини ту грешку.
Шта ће теби сунце, ако пушиш „Шипку“? **
Иза врата све смисао губи – особито среће усклик.
До клозета само – и у собу одмах, цурик!***

 

О, не излази из собе, не пали свој мотор.
Јер простор је саграђен као коридор
и завршава се бројачем. А уђе ли да те теши
мила, па се смеши – не скидај је, терај је, не греши.

 

Не излази из собе; размисли, откуд толико бола.
Шта је на свету занимљивије од зида и стола?
Зашто изаћи одатле где се враћаш увече
исти какав си био – само још снажније пече.

 

О, не излази из собе. Плеши, учи босса нову****
у огртачу на голом телу, у папучама на босу ногу.
У ходнику мирише на купус и маст за скије.
Написао си слова много; ниједно више потребно није.

 

Не излази из собе. О, пусти, соба може и то –
да изглед твој наслути. И уопште, инконито
ergo sum, као што слути форме супстанца у срцу своме.
Не излази из собе! Улица те чека, а не француске бомбоне.

 

Не буди будала! Буди оно што други бити не знају.
Не излази из собе! То јест, вољу дај намештају,
стопи лице с тапетама. Закључај, забарикадирај се,
креденцем од хорноса, космоса, ероса, вируса, расе.

 
1970.

 
Ј.А. Бродски – Сабране песме

 
Препевао: Александар Мирковић

 
** Шипка – врста јевтиних бугарских цигарета из доба СССР-а
*** Цурик – повик коњу да се окрене и врати назад.
**** босса нова – врста музике и плеса насталог у Бразилу 60-их година прошлог века.

 

soba
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 15 новембра, 2015 in Јосиф Бродски поезија

 

Ознаке: , , , ,