Zbignjev Herbert GOSPODIN KOGITO PRIPOVEDA O ISKUŠAVANJU SPINOZE

Baruh Spinoza iz Amsterdama

poželeo je da dohvati Boga

bruseći na tavanu

sočiva

iznenada je probio zavesu

i našao se licem u lice sa njim

dugo je govorio

(dok je govorio

širili su se njegov duh

i njegova duša)

postavljao je pitanja

o čovekovoj prirodi

– Bog je rasejano trljao bradu

– pitao za prauzrok

– Bog je gledao u beskraj

– pitao za krajnji uzrok

– Bog je kršio prste

i kašljucao

kad Spinoza ućuta

Bog reče

– Baruh lepo sloviš

volim tvoj geometrijski latinski

jasnu sintaksu

i simetriju zaključaka

međutim porazgovarajmo

o Istinski Velikim

Stvarima

– pogledaj svoje ruke

izranjavljene i drhtave

– upropašćuješ vid

u mraku

– loše se hraniš

bedno odevaš

– kupi novu kuću

oprosti venecijanskim ogledalima

što ponavljaju površinu

– oprosti cveću u kosi

– pesmi pijanaca

– brini o prihodima

kao tvoj kolega Dekart

– budi lukav

kao Erazmo

– posveti traktat

Luju XIV

i tako ga neće pročitati

– stišavaj

racionalno bes

zbog njega će pasti prestoli

i potamneće zvezde

– pomisli

na ženu

koja će ti roditi dete

– vidiš Baruh

govorimo o Velikim Stvarima

– želim da me vole

neuki i naprasiti

jer su jedini

koji me istinski žele

sada zavesa pada

Spinoza ostaje sam

ne vidi zlatni oblak

ni svetlost na visinama

vidi tamu

čuje škripu stepenica

silazeće korake

Zbignjev Herbert – Gospodin Kogito, Arhipelag, Beograd, 2008

Preveli: Biserka Rajčić i Petar Vujičić

 

Zbignjev Herbert GOSPODIN KOGITO O VRLINI

1.
Nije čudno
što nije miljenica
pravih muškaraca

generala
atleta vladalaca
despota

vekovima ide za njima
ta plačljiva usedelica
s užasnim šeširom Vojske spasa
i opominje

izvlači iz ostave
Sokratov portret
krstić načinjen od hleba
stare reči

– a unaokolo huči divan život
rumen poput klanice ujutro

gotovo da se može pohraniti
u srebrnu kutiju
nevinih uspomena

sve je manja
kao dlaka u grlu
kao brujanje u uhu

2.
o Bože
da je bar malo mlađa
malo lepša

da je u duhu vremena
da se njiše kukovima
u taktu moderne muzike

možda bi je tada zavoleli
pravi muškarci
generali atlete vladari despoti

da povede računa o sebi
da izgleda ljudski
kao Liz Tejlor
ili Boginja Pobede

ali ona bazdi
na naftalin
šnira usta
ponavlja veliko – Ne

nesnosno je uporna
smešna kao strašilo
kao san anarhiste
kao žitija svetaca

Z. Herbert – Gospodin Kogito, Arhipelag, Beograd, 2008

Cuno Amiet