RSS

Архиве ознака: poezija

Zbignjev Herbert GOSPODIN KOGITO PRIPOVEDA O ISKUŠAVANJU SPINOZE

Baruh Spinoza iz Amsterdama

poželeo je da dohvati Boga

bruseći na tavanu

sočiva

iznenada je probio zavesu

i našao se licem u lice sa njim

dugo je govorio

(dok je govorio

širili su se njegov duh

i njegova duša)

postavljao je pitanja

o čovekovoj prirodi

– Bog je rasejano trljao bradu

– pitao za prauzrok

– Bog je gledao u beskraj

– pitao za krajnji uzrok

– Bog je kršio prste

i kašljucao

kad Spinoza ućuta

Bog reče

– Baruh lepo sloviš

volim tvoj geometrijski latinski

jasnu sintaksu

i simetriju zaključaka

međutim porazgovarajmo

o Istinski Velikim

Stvarima

– pogledaj svoje ruke

izranjavljene i drhtave

– upropašćuješ vid

u mraku

– loše se hraniš

bedno odevaš

– kupi novu kuću

oprosti venecijanskim ogledalima

što ponavljaju površinu

– oprosti cveću u kosi

– pesmi pijanaca

– brini o prihodima

kao tvoj kolega Dekart

– budi lukav

kao Erazmo

– posveti traktat

Luju XIV

i tako ga neće pročitati

– stišavaj

racionalno bes

zbog njega će pasti prestoli

i potamneće zvezde

– pomisli

na ženu

koja će ti roditi dete

– vidiš Baruh

govorimo o Velikim Stvarima

– želim da me vole

neuki i naprasiti

jer su jedini

koji me istinski žele

sada zavesa pada

Spinoza ostaje sam

ne vidi zlatni oblak

ni svetlost na visinama

vidi tamu

čuje škripu stepenica

silazeće korake

Zbignjev Herbert – Gospodin Kogito, Arhipelag, Beograd, 2008

Preveli: Biserka Rajčić i Petar Vujičić

spinoza
 
2 коментара

Објављено од стране на 27 децембра, 2015 инч Збигњев Херберт

 

Ознаке: , , , , ,

Збигњев Херберт ГОСПОДИН КОГИТО О ВРЛИНИ

1.
Није чудно
што није миљеница
правих мушкараца
генерала
атлета владалаца
деспота
вековима иде за њима
та плачљива уседелица
с ужасним шеширом Војске спаса
и опомиње
извлачи из оставе
Сократов портрет
крстић начињен од хлеба
старе речи

а унаоколо хучи диван живот
румен попут кланице ујутро
готово да се може похранити
у сребрну кутију
невиних успомена
све је мања
као длака у грлу
као брујање у уху


2.


о Боже
да је бар мало млађа
мало лепша
да је у духу времена
да се њише куковима
у такту модерне музике
можда би је тада заволели
прави мушкарци
генерали атлете владари деспоти
да поведе рачуна о себи
да изгледа људски
као Лиз Тејлор
или Богиња Победе
али она базди
на нафталин
шнира уста
понавља велико – Не
несносно је упорна
смешна као страшило
као сан анархисте
као житија светаца

З. Херберт – Господин Когито, Архипелаг, Београд, 2008

 
3 коментара

Објављено од стране на 25 децембра, 2015 инч Збигњев Херберт

 

Ознаке: , , , , ,