Млади људи закаснели у ноћи
Тресу се на на креветима
Њиховим нелагодним главама
Јастуци су неудобни,
Удес што им решава судбину
Очекује се сутра,
Неко се мора растати и стати
Пред опасности и жалост.
Да ли ја? Да ли ја?
Погледај у своје срце и види
Одговор тамо лежи.
Мада срце као мудри заклињач и играч
Обмане те често многим
Занимљивим триком
И мотиви су нађени касно као бегунац на броду.
Шта ће чинити он, чије срце изабере растанак?
Он ће осетити упркос свом миру
Да му је срце окорело.
Завидеће тромим птицама
Код куће у башти.
Јер мора да пређе празно себично путовање
Између непотребног ризика
И бескрајне сигурности.
Да ли ће се здрав и цео
Вратити сопственом тлу?
Пред њим претећи стоје
Облаци и лавови
И непријатељство снова.
Ох нека нас он поштује
Или ће бити осрамоћен
У часу кризе
У долини разарања
Потамнеће његов сјај.
Ко сте ви чији говор
Звучи далеко ван домака?
Ти си град и Ми смо звоно,
Ми смо чувари врата у стени.
Двојица.
Са твоје десне и леве стране
По дану и по ноћи.
Ми те посматрамо.
Боље не питај шта се десило онима
Који нису послушали нашу реч;
Њима
Ми смо вртлог, ми смо гребен
Ми смо формално привиђење, туга
И несрећна ружа.
Попни се на лобању, научи морнарске речи
Кад бродови са острва натоварени птицама
Уплове;
Причају ти о рибарењу и туђим жељама
Расипне снове стешњеног живота
У осветљеној крчми.
Али не замишљај да Ми не знамо
Ил’ да се неће за трен открити оно
Што брижљиво кријеш;
Ништа није учињено, ништа није речено
Ал’ немој да погрешиш да нас сматраш мртвим:
Не бих играо.
У том случају бојимо се да ћеш пасти;
Ми смо то посматрали преко баштенског зида
Сатима:
Небо се помрачује као мрља;
Нешто ће да пада као киша,
И неће бити цвећа.
Кад се зелено поље скине као поклопац,
Откривајући оно што беше боље скривено –
Непријатно:
И гле, иза тебе, без звука
Шуме су устале и стоје у кругу
Под језивим полумесецом.
Засун се клиза у свом жлебу;
Под прозором су кола црног отмичара:
И сад у изненадној хитној незгоди
Долазе закукуљене жене и грбави хирурзи,
И Човек с Маказама.
То може да се деси сваког дана;
Зато пази шта говориш
И чиниш:
Буди чист, буди уредан, подмажи браву,
Оплеви врт, навиј сат;
Сети се Двојице.
Препев: Миодраг Павловић
Karol Nienartowitz
препознавања 