„Сазданост поседује и појединац. Његово најузвишеније и неотуђиво животно право, које дели са камењем, биљкама, животињама и звездама, право је на сазданост. Појединац као саздани лик обухвата више од пуког збира својих снага и способности; његова дубина је већа но што је у стању да наслути и у својим најсмелијим мислима, и његова снага надилази све што је у стању да изрази и својим најсилнијим делима.
Тиме он у себи носи меру, и највише животно умеће – док живи као појединац – а то је да самог себе сматра мерилом. У том је понос живота и његов жал. Сви велики тренуци у животу – жар младости, опојност љубави, огањ битке – стичу се у дубљој свести сазданости, а сећање је чаробни повратак сазданог лика који дира у срце и уверава у непролазност ових тренутака. Најгоре очајање живота је у осећању да се нисмо испунили, да нисмо били достојни себе. Ту је појединац попут блудног сина, који у туђини расипа своје наследство, ма како велико или мало оно било – а ипак не може бити никакве сумње да ће га отаџбина поново прихватити. Јер је неотуђив део наследства да припада вечности, и тога је он у својим најузвишенијим тренуцима, у којима је одагната свака сенка сумње, у потпуности свестан. Његов је задатак да то с временом доведе до изражаја. У том смислу је његов живот метафора сазданости.
Поврх тога, појединац је део ширег поретка сазданих ликова – сила чију стварност, животност и неопходност човек уопште није у стању да замисли. Спрам њих појединац сам постаје метафора, постаје заступник и снага, богатство и смисао његовог живота зависе од мере у којој учествује у том поретку и сукобу сазданих ликова.
Истински саздани ликови препознају се по том што им је посвећена резултанта свију сила, што бивају окружени највишим степеном дивљења и суочени с крајњом мржњом. И како у себи крију све као целину, то и ишту све за узврат. Стога човек упоредо са својом сазданошћу открива и своје опредељење и судбину, и то га откриће чини кадрим за жртву, досежући у крвној жртви свој најзначајнији израз.“
Превод: Далибор Муратовић
Из књиге РАДНИК Сазданост и владавина, Београд: Укронија – Логос – Центар за конзервативне студије. 2011.
препознавања 