Јасно се показује да неки предмети непосредно пружају повод за уживање у Лепоти, да ми имамо чула подесна за перцепцију тог уживања, и да се оно разликује од радости која потиче од неке очекиване користи. Штавише, не видимо ли често да се погодност и корисност занемарују да би се постигла Лепота чије су форме лишене било које друге очекиване користи изузев наговештаја угодних идеја Лепоте? Показује се сада да колико год да ми трагамо за лепим предметима због себичности, да би дошли до уживања у Лепоти, као у архитектури, у уређењу вртова и у многим другим стварима, ипак мора постојати неки осећај за Лепоту који претходи и овој очекиваној користи, без којег ти предмети не би били толико корисни, нити би у нама изазивали то уживање које их чини корисним. Наш осећај за Лепоту у предметима, чијим посредством су они означени као добри за нас, веома се разликује од наше жеље за њима као када су такви сачињени. Наша жеља за Лепотом може се уравнотежити наградама или претњама, али не и наш осећај за Лепоту; као што нас наш страх од смрти или љубав према животу могу натерати да изаберемо и пожелимо горки лек, или да занемаримо она јела која би чуло укуса означило као пријатна, а ипак никаква очекивана корист, или страх од штете, не може учинити тај лек пријатним, или та јела непријатним за чула, осим ако та пријатност, односно непријатност није претходила тим очекивањима. Исто се односи и на осећај и за Лепоту и хармонију; то што се трагање за тим предметима често занемарује због очекиване користи, несклоности напору, или из неког другог себичног разлога, не доказује да ми имамо осећај за Лепоту, већ само да наша жеља може бити уравнотежена неком снажнијом жељом. Тако се и чињеница, да злато надмашује сребро по важности, никада не наводи као доказ да је ово друго лишено важности.
Sally Rosenbaum
препознавања 